Izvor: Radio 021, 14.Dec.2014, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspad Evropske unije 2016. godine?
Šta ako EU zaista prestane da postoji, i to u roku mnogo kraćem nego što neki mogu i da pretpostave? Iako je ovaj projekat zamišljen da traje, i mada se u ovom trenutku pored svih izazova ipak dobro drži, potrebno je samo malo pa da nezaustavljivo ode u istoriju.
Dovoljno je da prevagnu dva presudna događaja, koji se uveliko najavljuju, pa da raspad EU postane realna opcija. Ključni trenutak za opstanak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << zajedničke evropske porodice dogodiće se već za dve godine, piše stalni dopisnik Novosti iz Pariza.
Briselska administracija biće na velikom ispitu 2017. godine, a u iskušenje bi mogle da je dovedu neke od vodećih nacija, Francuska i Velika Britanija, bez kojih ovaj projekat praktično više i ne bi imao smisla. Sadašnji britanski premijer Dejvid Kameron obećao je da će, ukoliko u maju sledeće godine na opštim izborima ponovo dobije podršku birača, za dve godine raspisati referendum za izlazak njegove zemlje iz EU. Sondaže mu daju za pravo. Evroskepticizam je preko Lamanša u stalnom porastu, i ako bi danas bio održan ovaj referendum, Velika Britanija bi, po svoj prilici, snizila broj članica EU na 27.
Trend osipanja
U slučaju da iz EU odu obe ove zemlje, od okosnica bi ostala samo Nemačka, koja bi oko sebe okupljala manje države s nepremostivim razlikama. Uz to, EU bi, posle decenija integracionog elana, prvi put doživela negativni trend osipanja, koji bi posle bilo teško zaustaviti. Kameron ima ozbiljnog političkog takmaca, u liku šefa krajnje desničarskog UKIP-a Najdžela Faradža, koji je na proteklim evropskim izborima osvojio preko 27 odsto glasova i može samo da se zamisli šta bi tek on uradio s britanskim članstvom u EU, kad bi kojim slučajem došao na vlast.
Faradža, ne bez razloga, mnogi porede s liderkom francuskog "Nacionalnog fronta" Marin Lepen, kada je reč o evropskom braku njihovih zemalja. Ona je obećala da će se angažovati da, u roku od šest meseci, raspiše referendum za izlazak Francuske iz EU, ukoliko bude izabrana na izborima za predsednika francuske republike, koji će se, igrom slučaja, održati u maju iste, 2017. godine kad i britanski referendum.
"Tokom tih šest meseci ću od evropskih instanci tražiti da Francuskoj vrate četiri osnovna suvereniteta: teritorijalni, monetarni, zakonodavni i ekonomski. Ili će nam EU to sama vratiti, ili će odbiti i ja ću onda od Francuza tražiti da izađu na referendum o napuštanju EU", iznela je nedavno Lepen svoj scenario.
Marin Lepen je na nedavnim evropskim izborima u Francuskoj osvojila najviše glasova. Evropsko izjašnjavanje nije isto što i nacionalno, pa će njen dolazak na vlast u Francuskoj ići mnogo teže. Prema nekim računicama, kad bi sada bili održani izbori, u drugi krug bi otišli predstavnici krajnje i klasične desnice, a levičari joj sigurno ne bi masovno dali svoje glasove. Ali, ukoliko se vlast u sledeće dve godine malo pridigne, i kojim slučajem, u finiš trke za ulazak u Jelisej uđu Lepenova i neko od socijalista.
Dovoljno je, dakle, da Marin Lepen i Dejvid Kameron ispune svoja obećanja, pa da EU, bar onakva kakvom je danas poznajemo, ode u istoriju.
Ako bi EU još i mogla bez Velike Britanije, koja do sada ionako nije prihvatila mnoge evropske atribute kao što su Šengen i evro, svako iole ozbiljan zajednicu evropskih naroda svakako ne bi mogao da zamisli bez Francuske.
Primer Sautemptona
Britancima sve više smetaju kočenje liberalnog kapitalizma i ogromni broj evropskih imigranata. U Sautemptonu, na primer, od oko dvesta hiljada stanovnika, danas su deset odsto Poljaci. Zato čak 70 odsto Britanaca traži da se useljavanje smanji.
