Izvor: Politika, 08.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rakija i Evropa
I kada je velika većina građana za EU stalno im treba ponavljati koje su koristi od uređivanja zemlje i društva
U Srbiji je 74 odsto građana za ulazak u Evropsku uniju. Mladi se prvo osećaju kao Evropljani a tek onda ide lokalna pripadnost iako 60–70 odsto njih nije izašlo iz zemlje. Izgleda da je Srbija sada pred vratima tog cilja i da će najverovatnije 2010. godine biti vođeni pregovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ulazak u EU. S mnogo optimizma o tome su govorili domaći i strani stručnjaci i političari na skupu „Srbija i EU, jačanje evropske perspektive" u organizaciji Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Za domaće učesnike najinteresantnija su bila iskustva Hrvatske, koja će prema svim prognozama pre nas ući u EU, i Slovačke, koja je posle razlaza s Češkom uspela da se nađe u ovom prestižnom društvu.
Hrvatska se suočila sa odlaganjem pregovora 2005. godine (jer nije Hagu isporučila Antu Gotovinu), ali je njen tim za pregovore preživljavao vlade. I Hrvatskoj sledi harmonizacija zakonodavstva, čak 121 akt. U pravosuđu i policiji takođe mnogo toga treba promeniti. A kako izgleda i u mentalitetu.
Vesna Pusić, poslanica u Hrvatskom saboru i predsednica Nacionalnog odbora Sabora, rekla je da je hrvatsko iskustvo apsolutno upotrebljivo za Srbiju. Suština je da se glavni pregovori za ulazak u EU vode u zemlji jer je važno utvrditi da li to hoćete ili nećete. „Cilj nije članstvo u EU nego urediti svoju zemlju što pre."
Vesna Pusić kaže kako su mnogi rekli da ih EU gnjavi i da ima drugačije kriterijume za njih, što je zapravo tačno. „Prve zemlje koje su ulazile u EU nisu ni pregovarale, samo su rekle da to hoće. Ni poslednjih deset koje su ušle u EU nisu imale preduslove. Rumunija i Bugarska su ušle mnogo lakše nego što je to sada moguće, ali se EU na tim primerima naučila da to nije najpametniji način."
Svi u regionu znaju šta im nedostaje. „Mi sami znamo šta ne funkcioniše dobro i šta je najvažnije popraviti. Na primer, u Hrvatskoj je trajnost sudskog zvanja pet godina jer znamo da nam je sudstvo katastrofa. Zato moramo uvesti kriterijume da sude po zakonu", kaže hrvatska poslanica.
I u Hrvatskoj bi svaki građanin da bude evropski demokrata, ali kada dođe do toga da ne mogu da peku rakiju, sve pada u vodu. Treba im, naravno, objasniti da mogu da peku, ali ne mogu da prodaju bez registracije. „Zato što širi krug građana što češće mora imati informaciju šta EU traži od nas. Pre četiri godine postigli smo konsenzus oko EU i pretpostavili da je to gotova stvar i zanemarili smo komunikaciju s javnošću."
U Hrvatskoj je formiran Nacionalni odbor koji sve nadgleda, a postoji i parlamentarni nadzor jer je on taj koji na kraju verifikuje. Na čelu Nacionalnog odbora je poslanik iz opozicije, a svaki član ima pravo veta na pregovarački stav koji se šalje u Brisel.
Eduard Kukan, bivši ministar spoljnih poslova Slovačke i bivši specijalni izaslanik UN za Balkan, sada poslanik u slovačkom parlamentu, sa željom da bude član Evropskog parlamenta, kaže da Slovačka i Srbija imaju mnogo zajedničkog i da zato s nama mogu da dele svoje iskustvo. On ističe da su kod njih nevladine organizacije aktivno učestvovale u promenama i da vlade treba da budu predusretljive prema njima. Kukan kaže da su oni sredinom devedesetih, kada su bili izolovani, samo posmatrali početak prijema u NATO. „Ali, bili smo spremni da idemo napred. Posle osnivanja Višegradskog foruma četiri (kasnije proširen ulaskom Austrije i Slovenije), koji je imao uspone i padove, sve je krenulo napred. Civilizovano smo se razveli s Češkom i za Slovačku je to bilo preimućstvo jer su tri zemlje foruma (Češka, Poljska, Mađarska) već bile u NATO i mogle su da kažu da smo mi u redu. I to je bila efikasna pomoć. Uspeli smo da budemo primljeni u EU zajedno s Česima. Želimo da budemo jednako dobri kao i oni ako ne i bolji."
I u Slovačkoj su građani govorili da će izgubiti identitet ulaskom u EU. „Ubedili smo ih tako što smo naveli primer Italije koja nije izgubila identitet ulaskom u EU. Slovaci imaju sjajnu tradiciju. Ali, nije patriotizam sedeti kod kuće i pričati kako će se izgubiti identitet, jer će podrška Slovačkoj biti veća kada se uđe u EU. Mi smo organizovali kulturne kampanje i bili smo uspešni s njima, a posle ulaska u EU podrška se zaista povećala."
Ali i za ubeđivanje je potreban novac. Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da su oni pokušavali da pripreme ljude iz lokalne samouprave za ulazak u EU. „Tri godine nam je trebalo da prikupimo sredstva." U proleće pred izbore više od polovine NVO krenulo je u kampanju „Šta ja imam od evropskih integracija".
Sada je ostalo još malo vremena da naučimo lekciju. A ključna je da u Evropu ulazi celo društvo i da će taj posao biti loše obavljen ako nema političkog dogovora.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 09/11/2008]
