Izvor: Vostok.rs, 08.Sep.2012, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na greškama
07.09.2012. -
75 miliona odraslih u EU ne ume da čita pi piše. To je skoro svaki 7. evropljanin, pošto u EU prema podacima Evrostata za početak 2012. godine živi 503,5 miliona ljudi.
Alarmantnu tendenciju označila je u svom referatu ekspertska grupa visokog nivoa po porudžbini Evropske komisije. Njen predsednik princeza Holandije Lorentjen, koja je niz godna posvetila borbi za pismenost, nazvala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je referat signalom na uzbunu zbok krize koja je dotakla sve zemlje Evrope.
Izlazak iz situacije eksperti vide u besplatnom i kvalitetnom osnovnom obrazovanju za sve. Merama koje doprinose povećanju obrazovnog nivoa, autori referata takođe smatraju otvaranje biblioteka na neobičnim mestima, na primer u tržnim centrima. Još oni vide spas u zapošljavanju predavača muškaraca, koji će biti uzor za dečake, jer oni čitaju mnogo manje od devojčica. Kometarišući nastalu situaciju, politikolog Pavel Svjatenkov je rekao za Glas Rusije:
- Mislim da su evropljani dospeli u istu zamku kao i Amerikanci. Ideja se sastojala u tome da se izvrši obrazovna segregacija stanovništva. Tačnije, deo stanovnika koji pripada eliti završava dobre škole, zatim ide na elitne unizverzitete i stiče blistavo obzraovanje, a veći deo završava vrlo slabe škole i pripada nižoj ili srednjoj klasi. Ipak i Amerikanci i evropljani uz takav prilaz suočili su se sa problemom smanjenja intelektualnog stanovništva, što se odražava između ostalog na ekonomski prosperitet. U takvim uslovima raste socijalna napetost.
Po mišljenju Pavela Svjatenkova, evropljani su shvatili da sistem treba hitno menjati, inače će se to pretvoriti u ozbiljne socijalne probleme. Mada i tako ih je već više nego dovoljno: kriza zone evra se produbljuje, situacija oko nezaposlenosti u zemljama EU je katastrofalna. Veliki problem u drutšvu su i neobrazovani migranti, koji dolaze iz zemalja Bliskog Istoka i Magreba. Delimično zahvaljujći tome što su mnogi takozvani evropljani iseljenici iz tih zemalja, ne treba se čuditi stanju stvari u obrazovanju. Svaki peti tinejdžer od 15 godina (osim 75 miliona odraslih nepismenih) ne poseduje bazične navike u čitanju i pisanju. Osim opisanih u referatu mera za povećanje pismenosti, eksperti se zalažu za pojavu različitih formi obuke ne samo za decu i odrasle. Između ostalog čitanja i pisanja direktno na radnim mestima. I neosporno, važna mera po mišljenju autora referata biće investicije u podizanje pismenosti, što će doneti osetnu korist i u dugoročnoj perspektivi će se računati milijardama evra.
Situacija u Evropi sasvim podseća na film Nazad u prošlost i ona je dobro poznata Rusiji, gde je likvidacija nepismenosti sprovođena u prvim decenijama sovjetske vlasti, tačnije 20-30 godina prošlog veka. Ali sada, u visokotehnološkom 21. veku, teško je zamisliti da je nekada prosperitetna Evropa stigla do takvog rezultata. Trebalo je dobro da se potrudi.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Wim Mulder/cc-by-nc-sa 3.0
