Izvor: B92, 18.Maj.2015, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad Srba u Nemačkoj - čist kao suza
Srbija najbolje regulisanu oblast privremenog rada svojih državljana u inostranstvu ima sa Nemačkom.
Srbija, odnosno tada SFRJ, je još 1988. potpisala sporazum sa Nemačkom o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo na osnovu ugovora o izvođenja radova tzv. detašman. On omogućava da poslodavci iz Srbije, koja nije članica EU, na pojednostavljen način izvode radove i upućuju svoje zaposlene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ovu zemlju.
"Na osnovu sporazuma, Nemačka odobrava godišnju kvotu o maksimalnom broju radnika koji se mogu angažovati po osnovu detašmana. Za ovu detašmansku godinu kvota je određena u visini 2.770 na mesečnom nivou. Od oktobra prošle do januara ove godine upućeno je na rad prosečno 1.445 zaposlenih", kažu u Ministarstvu za rad.
Najtraženiji profili za rad u inostranstvu su medicinski, i to opšteg ili pedijatrijskog smera, srednje stručne spreme. U toku je testiranje medicinskih tehničara za rad u jednoj nemačkoj bolnici u Gaienhofenu, ukazuju u NSZ, dok su na njihovom sajtu trenutno aktuelni i oglasi za kardiologe, anesteziologe i lekare intenzivne nege u Kuvajtu. U NSZ kažu da su tokom prošle godine, pa do aprila ove, posredovali u zapošljavanju 11 ljudi, među kojima su profesori engleskog jezika, polukvalifikovani radnici na poslovima obrade kože, medicinsko osoblje, diplomirani farmaceuti. Osim toga, NSZ je posredovala i u zapošljavanju medicinskog osoblja u Nemačkoj i to na osnovu projekta Triple win. "U traženom periodu, ukupno je 112 naših državljana, medicinskih sestara i tehničara samostalno pronašao poslodavca, posredstvom Nacionalne službe pribavili su radnu dozvolu u skladu sa pomenutim sporazumom je 139", napominju u NSZ.
Konkretno, ovaj sporazum se odnosi na poslove u građevinarstvu, proizvodnji i preradi metala, montaži, izolaciji, poljoprivredi, ali i na šumarstvo, rudarstvo, poslove restauracije i mesnoprerađivačku industriju.
Za sprovođenje sporazuma nadležno je Ministarstvo, koje po prijavi poslodavaca sa odgovarajućom dokumentacijom, izdaje dvojezičan obrazac. tj. saglasnost. Jedan od takvih primera je i domaće preduzeće Feromont inženjering, koje već godinama šalje svoje zaposlene na rad u Nemačku.
"Naša država jedino sa Nemačkom ima takav ugovor i kada šaljemo radnike prvo se konsultujemo sa Ministarstvom, odnosno tražimo saglasnost. Najpre ugovorimo posao, onda zatražimo dozvolu, sve je regulisano, našim ljudima je plaćeno, tamo se uplaćuje porez, mi im ovde uplaćujemo doprinose", kaže direktor Feromonta Zoran Nijemčević.
Za sve ostale legalne poslove, što preko preduzeća, što pojedinačno, zadužena je Nacionalna služba za zapošljavanje i 70 agencija za zapošljavanje koje, naravno, imaju dozvolu za rad. Međutim, ni njima nije lako da svim zainteresovanima nađu željeni posao, jer zakonski ova oblast nije dovoljno dobro regulisana.
"Jedan od najvećih problema je što ne postoji zakon koji na pravi način reguliše zapošljavanje naših ljudi u inostranstvu. Ljudi se trenutno šalju na rad u inostranstvu prema Zakonu o radu", kaže direktor za kadrovske poslove u agenciji za zapošljavanje TrenkWalder, Zoran Bukulić.
On kaže da su na poziv Ministarstva za rad, agencije dostavile svoje predloge i izveštaje šta i kako treba urediti u ovoj oblasti i očekuje da će novi zakon brzo biti usvojen kako bi svima bilo olakšano da dođu do posla.
U TrenkWalderu čekaju novi zakon jer ne žele da rade ništa što nije po pravilima. "Zakoni koji ovo regulišu već postoje u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji, tako da bi to što pre trebalo regulisati i kod nas", napominje Bukulić. U inostranstvu posao za naše ljude obezbeđuju tamošnji ogranci njihove agencije, kaže on, a najtraženiji poslovi su medicinskog profila, ali i elektro i mašinski inženjeri, i u sve većem broju zanatlije, pre svih, stolari.
