Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2014, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Quo vadis, Evropo?
26.11.2014. -
Internet-portal o životu EU EurAktiv, objavio je da pravi hešteg Komanda Junkera: prvih sto dana, pod kojim će se pratiti delovanje Evropske komisije Žana-Kloda Junkera tokom početnog perioda njene delatnosti. Kao što se zna, zvanično je komisija pristupila ispunjenju svojih obaveza 1. novembra 2014. godine.
Istina, sudeći po prvim koracima evropske vlade, za sada je rano govoriti o nekim uspesima u rešavanju ekonomskih, socijalnih i integracionih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << problema. Realne brige koje brinu evropane, očigledno se istiskuju konjukturnim političkim interesima.
Znači, pravi početak rada 28 komesara se još nije desio. Prema saopštenjima medija, ove nedelje u Strazburu poslanici Evropskog parlamenta treba da održe debate o zahtevu grupe svojih kolega da se Evropskoj komisiji izglasa nepoverenje. Povod je bilo skandal koji je izbio ovih dana oko nezakonitih manipulacija Žana-Kloda Junkera u vreme kada je bio ministar finansija i šef vlade Luksemburga i sklopio tobože sa velikim koncernima tajne dogovore radi izbegavanja uplate poreza.
Osnovnu grupu autora zahteva činili su predstavnici evroskeptika. Kako smatraju eksperti, šanse za realizaciju votuma nepoverenja njegovi inicijatori nemaju, pošto je Junker bio kandidat dve najveće frakcije – konzervativaca i socijal-demokrata. Ali u datom slučaju važno je, kaže šef frakcije Evropske narodne stranke Manfred Veber, to što autori zahteva o nepoverenju Evropskoj komisiji istupaju ne toliko protiv glavne strukture izvršne vlasti EU kao takve, koliko protiv EU u celini.
Kako pokazuje burni juriš evroskeptika koji su prošli u parlament, i poslanike i komesare očekuju teške političke debate sa protivnicima evropskog projekta kao takvog. A koplja oko njega se ukrštaju u poslednje vreme sve žešće. Govoreći pred narodnim izabranicima Evrope uoči zvaničnog početka rada komisije, Žan-Klod Junker je objavio: Građani ne gube veru, ekstremisti sa desne i leve strane gone nas u stopu, naši konkurenti su u ofaznivi. Došlo je vreme da se ulije novi život evropskom projektu.
Teško da će neko biti protiv ove teze. Samo obrisi novog života raznim političarima deluju različito. Austrijski list Di Pres citirao je ovih dana bivšeg kancelara Austrije socijal-demokratu Franca Vranickog i njegove reče izrečene u Beču povodom 20-godišnjice odluke parlamenta o stupanju Austrije u EU. Odavši dužno poštovanje evropskom projektu kao jedinstvenom projektu mira, Vranicki je okarakterisao EU kao Evropu koncerna. Od 2008. godine, rekao je on, EU vodi beskrajnu borbu protiv kriza, koje, ipak, nikuda ne nestaju. Dešava se neprekidna sanacija budžeta, što u praksi znači gubitak socijalne bezbednosti građana.
Istih dana vrlo kategorično se izrazio za smenu kursa EU na portalu EurAktiv rukovodilac odeljenja za ekonomiju i statistiku Bečkog Bečke komore rada i predavač prestoničkog univerziteta Markus Marterbauer. Prema njegovim rečima, okoštale norme, koje su pokazale svoju ekonomsku i socijalnu neadekvatnost, treba da ustupe mesto pragmatičnoj politici, čiji važni prioriteti su borba protiv masovne nezaposlenosti, smanjenje socijalne jednakosti i obuzdavanje hipertrofiranog finansijskog sistema.
Ali da li je Junkerov tim u stanju da osigura novi kurs EU, ako lideri zemalja-članica sada imaju sasvim druge prioritete? Može li se nazvati EU dostojonom titule „projekat mira“ i Nobelove nagrade za mir, uzimajući u obzir njeno odbijanje da zajedno sa SAD, Ukrajinom i Kanadom podrži u UN ruski nacrt rezolucije o osudi nacizma? U ingorisanju interesa ljudi, između ostalog u Ukrajini, glavni problem EU vidi šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov:
Osnovne partije na prvo mesto ističu parole koje čoveka pretvaraju u monetu sa potkusurivanje. Običan čovek nestaje iz vidokruga velikih, tradicionalnih partija i pojavljuje se u novim pokretima – nažalost, često nacionalističkog, radikalnog usmerenja. Formalno međunarodno pravo u Evropi potpuno je zatvorilo čoveka, između ostalog građane Ukrajine. Zapad ne želi da vidi u Ukrajini probleme običnih građana.
Govoreći ovih dana o besperspektivnosti antiruskog kursa EU, doajen nemačke spoljne politike, bivši ministar inostranih poslova Nemačke Hans-Ditrih Genšer primetio je: Sankcije liče na stepenište – tamo takođe postoje stepenice. Ali jednom se stepenište završava. I tada se pojavljuje pitanje: šta dalje? Spuštati se ili skočiti?
Tako da pitanje kuda ide Evropa za sada ostaje otvoreno.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Yves Logghe
