Izvor: Vesti-online.com, 19.Okt.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putuj, Evropo!
Srbija neće da bude deo Evrope kao njena podguzna muva, ako je to jedini način da postane članica EU!
Radivoje Petrović
Ovo bi mogao da bude generalni zaključak o aktuelnom raspoloženju građana Srbije na osnovu najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je uradio beogradski CeSID, a koji nedvosmisleno pokazuje u kom pravcu treba da putuje Srbija u budućnosti.
Podrška građana ulasku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u EU opala je na 47 odsto, izričito protiv toga je 35 odsto, a među onima koji se najviše opiru su mladi između 18 i 29 godina, čak 41,5 odsto, zatim Beograđani sa 39,2 odsto i učenici i studenti od kojih samo 36,5 odsto podržava evrointegracije. Ulazak u EU najviše podržavaju dobitnici tranzicije, dakle oni koji na neki način profitiraju poslednjih deceniju-dve, a kao što vidimo to je u Srbiji očigledna manjina.
Pored ovoga, 62 odsto građana smatra da nezavisnost Kosova ne treba priznati ni po koju cenu, a kao najveći spoljnopolitički prijatelji Srbije prepoznaju se Rusija, Grčka, Kina, Japan i Italija. Najviše pretnji stiže nam od SAD, Nemačke, Albanije, Velike Britanije i Hrvatske. Istovremeno, čak 65 odsto građana izričito se protivi ulasku u NATO.
Iako ni u vreme najvećeg ispiranja mozga evrodogmom broj navijača za Evropu u Srbiji nije bio za padanje u nesvest, najnovija slika većinskog srpskog raspoloženja upućuje na najmanje dve očiglednosti: prvo, koncept po kome "Evropa nema alternative", isključivo marketinški nametan u prethodnom periodu, doživeo je potpuni fijasko; i drugo, novoustoličenim vladarima Srbije jasno je poslata poruka da moraju da promene politiku snishodljivosti prema liderima EU, vodeći računa o interesima Srbije i uvažavajući činjenicu da osim EU na svetu postoji još država i asocijacija koje bi mogle biti naš partner u ravnopravnom i nelicemernom odnosu, čega smo kada je reč o Evropi, lišeni već dugo.
Iako dežurni uterivači evrooptimizma u Srbiji tumače ovakvo raspoloženje neiskustvom mladih i uticajem početne demagogije nove vlasti, čini se da su neke ljudske i moralne vrednosti, koje je evropska birokratija nemilice izneveravala u prošlosti, bile ubedljivije od svih političkih pritisaka i manipulacije čiji smo cilj proteklih godina.
Neprirodno je da se gurate među one koji vam uporno otimaju Kosovo, šurujući sa tamošnjim teroristima presvučenim u šiptarske prosvetitelje, odugovlače sa istragom o kriminalu ljudskim organima, pakuju vam genocid u Srebrenici, nameću visoke kriterijume u zaštiti prava Roma proterujući ih istovremeno iz svojih zemalja, žmure nad posledicama etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj, haški tragaju za navodnim jatacima srpskih zločinaca, iako se niz krvnika i dalje šeta Balkanom. Da ne pominjemo štetu od bombardovanja od oko 90 milijardi evra, žrtve, traume... Našlo bi se mnogo toga što objašnjava otkud Srbija počinje da misli drugačije.
Pravi odgovor na ovakvo raspoloženje građana je strateški zaokret Srbije, pri čemu bi ulazak u EU bio samo jedan od ciljeva naše državne politike, a zaklinjanje Tome, Ivice i Ace da će ispuniti sve što im se savetuje iz Brisela, mogla bi da zameni inicijativa da se otvore novi poslovi i utemelje novi, pre svega, ekonomski odnosi sa Rusijom, Kinom i drugima koji hoće i mogu da pomognu. Istovremeno, principi reciprociteta u odnosima sa drugim zemljama, posebno onima na Balkanu, vratili bi dostojanstvo, koje smo tako zdušno prodavali.
A upravo je reč o tome. Oni koji se nisu omastili na muci ovog naroda i tzv. evrointegracijama, vraćaju se, reklo bi se, tradicionalnim srpskim vrednostima kao što su samopoštovanje, očuvanje nacionalnog identiteta, sloboda izbora i nezavisnost. Kada u tome prednjači generacija onih koji će za desetak godina preuzeti sudbinu ove zemlje, onda je pravo pitanje za srpske lidere: zašto Srbija čeka sa strateškim zaokretom, ako to želi narod u koji se zaklinjete?
Nastavak na Vesti-online.com...
