Izvor: RTS, 16.Nov.2014, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put ka članstvu u EU na tri stuba
Evropska unija je put zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu postavila na "tri stuba", a to su nužne reforme državne uprave, učvršćenje vladavine prava i izrada programa ekonomskog preustrojstva. Cilj je postizanje održivog privrednog rasta, što vlade regiona moraju izraditi do januara 2015. godine.
Evropska komisija je postigla dogovor, neku vrstu "pakta" s vladama zemalja Zapadnog Balkana da se izrade ubedljivi planovi ekonomskog oporavka i reformi da bi se podrškom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz fondova i pod nadzorom EU, kao i sredstvima već konsultovanih međunarodnih finansijskih organizacija, pomoglo regionu da se ekonomski približi Uniji, piše dopisnik Bete.
Ekonomsko jačanje kandidata i mogućih kandidata za članstvo u regionu s ciljem da se oni približe proseku razvijenosti i konkurentnosti u EU u času kad dođu na vrata Unije, ključni je novi stub i pristup evropskoj perspektivi regiona.
Izvori u Evropskoj komisiji su stavili do znanja da će se ekonomske reforme u regionu ubuduće snažno usaglašavati s polugodišnjim praćenjem sprovođenja ekonomsko-finansijskih zadataka u samoj Uniji, čiji su glavni ciljevi privredni rast i zapošljavanje.
Ekonomski izazovi u zapadnobalkanskim zemljama su ogromni, privredni rast utemeljen na izvozu i dalje je krhak, došlo je do usporavanja privrednog rasta.
Program reformi srpske vlade se dobrim delom poklapa s onim što EU očekuje od kandidata za članstvo i, rekli su izvori EK u Briselu, sad se očekuje da programi ekonomskog oporavka budu okončani do januara.
Prioriteti prvog dela programa su da se utvrde srednjoročni makroekonomski i reformski planovi mera za otklanjanje smetnji za spoljnu trgovinsku i finansijsku stabilnost i strukturnih prepreka za održiv rast.
Posebna pažnja mora biti data budžetskoj politici i reformi, što je uzročno povezivanje makroekonomskog razvoja, strukturnih reformi i političkih prioriteta.
I da program utvrdi ustrojstvo i delotvornost sistema prihoda, dakle poreskog mehanizma.
"Naglasak na strukturnim preprekama za rast"
U EK objašnjavaju da se u nacionalnim ekonomskim programima mora glavni naglasak staviti na glavne strukturne prepreke za rast.
To znači da reforme treba da budu usmerene na privatizaciju i preustrojstvo javnih preduzeća, uslove poslovanja, uklanjanje stega na tržištu radne snage, kao i reforme penzionog sistema i finansiranje zdravstvenog osiguranja, kao i finansiranja plata u javnom sektoru.
Sprovođenje tih reformi će biti ključ svega i zato će redovno biti proveravano u kojoj meri se program opipljivo primenjuje u skladu sa utvrđenim smernicama.
A smernice za tu politiku će svake godine utvrđivati i usvajati Evropska komisija i Savet ministara EU i to već počev od iduće godine, što se sve jasno temelji na "Strategiji proširivanja" EK i na dogovoru utanačenom na avgustovskom sastanku EU-Zapadni Balkan u Berlinu.
Drugi stub nacionalnih ekonomskih programa biće sektorske strukturne reforme za pospešnje privrednog rasta i konkurentnosti.
To se neposredno odnosi na deo zahtevane ekonomske delotvornosti u EU "Merilima iz Kopenhagena", što su političko-ekonomski uslovi koje moraju ispuniti buduće članice, saglasno smernicama EU.
Pet ključnih stavki su obezbeđivanje "fizičkog kapitala za proizvodnju"- savremene tehnologije, mašina, zgrada, kompjutera, zatim mere i sredstva za transport, energetska mreža, delotvorno trošenje energije i "zelena ekonomija".
Neophodna sredstva se moraju obezbediti tim ciljevima odgovarajućeg nacionalnog obrazovanja, obuke, istraživanja i inovacija.
U cilju poboljšanja industrijske strukture se mora dati valjana podrška dinamičnim malim i srednjim preduzećima, bolji pristup finansiranju, "pametnoj specijalizaciji" i primerenom obrazovanju.
Presudno važno je stvaranje povoljnih uslova za biznis, a tu moraju biti stavljene na snagu makroekonomske mere koje omogućavaju dobro poslovanje kompanija, na temelju državnih propisa za podršku i pomoć, uz uklanjanje smetnji za rad preduzeća.
Trgovina, stavili su do znanja funkcioneri EK, mora ići ka liberalizaciji i tržišnoj integraciji, uz podršku izvozu i merama za privlačenje direktnih inostranih investicija.
