Izvor: Politika, 14.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psovka
Poenta gospođe Nuland je – otpiši. Ništa. Prioni, a od njih diži ruke, ne računaj!
„F…k the EU!”, jedna sad već šlagerpsovka pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Viktorije Nuland, u razgovoru mobilnim telefonom pre neki dan koji je prisluškivan, najlapidarnije kazuje šta o Briselu misli Amerika. I šta Vašington od EU, takve kakva je, može očekivati. Poenta gospođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nuland je – otpiši. Ništa. Prioni, a od njih diži ruke, ne računaj!
U čemu da se bez oklevanja prione, i s čim da se više ne čeka na Brisel? Da se požuri s prevratom u Kijevu. Udar protiv Janukoviča mora biti okončan što pre. Mora se brže izabrati ko u šarolikom vođstvu pobune odgovara, onda slepiti jednu vladu okrenutu Vašingtonu i instalirati je što pre – znatno brže nego što to obećava proces, kako ga vode Nemačka i Brisel. U protivnom, ostavlja se previše vremena Rusima. Putin će odgovoriti na izazov čim se završi olimpijada u Sočiju, pazeći ovog trenutka da prestiž olimpijske investicije ne dovede u pitanje Ukrajinom.
Špijunirani razgovor madam Nuland vođen je u Kijevu, sa ambasadorom SAD u Ukrajini Džefrijem Pajetom. Tumačenje smisla njene dve engleske reči u psovci izraz je mišljenja autora ove hronike – jer, za razliku od demagogije o demokratiji i usrećivanju Ukrajinaca boljim životom u EU, što je bilo pre, u Americi se više ne istupa s naočarima za sunce. Više se ne skriva da je prethodni prevrat, kao i ovaj sadašnji pokušaj, američki organizovan i finansiran, i da je produkt uhodanih metodologija.
Razlika između kijevskog Majdana Ii Majdana II jesteu tome što ovoga puta nema licemerja prema Moskvi – SAD ne skrivaju da je čupanje Ukrajine direktan izazov Rusiji. Mada, ne vojničkim sredstvima.
Napada se tzv. Rusiji gravitirajuće inostranstvo, jer to je ono što je Moskvi najavila još Hilari Klinton, govoreći tokom oproštajne posete liderima EU u Dablinu – da Amerika ni na koji način neće dopustiti „obnovu bivšeg Sovjetskog Saveza”, čak i uz ruski izgovor na EAU ili samo Carinsku uniju.
Izazov Ukrajinom je odgovor Amerike na narastajući prestiž Putina i Rusije u svetu i u javnosti na samom Zapadu, što Vašington navodi na zaključak da se balans uticaja u regionu pomera u korist Moskve. Putin je proglašavan državnikom godine. Moskva ima poene iz kriza oko Irana i Sirije. Drznula se da ne izruči Snoudena... A u stanju je da svoju verziju priče o tim događajima predloži auditoriju čak i u SAD – gde je Raša tudej, posle Bi-Bi-Sija, druga po gledanosti inostrana stanica.
Ali, krilatica ,,Fuck the EU!” (jedan reporter je Amerikance u Kijevu pitao, misle li da se to naštampa na majicama?) ima još jednu adresu. To je psovka Nemačkoj. Berlin uz oklevanje navlači vojničke čizme i oklevajući dovodi sebe na čelo nepostojeće vojne armade Evrope – čini se Americi. Štedi na novcu za oružje. Sporo ostvaruje ono što mu se preporučuje kao preuzimanje „više bezbednosnih odgovornosti” za područje EU. I previše je obazriv, sa stanovišta užurbanosti koju demonstrira Amerika, u prljavom poslu oko Ukrajine. Tu su najvredniji američki pomagači,pre svega Poljska i Rumunija.
Uz Poljsku i Rumuniju, u kojoj Basesku već pocupkuje govoreći da će Rumunija pripojitiMoldaviju, SAD grade zid koji bi trebalo da spreči da se u Evropi zbliže Nemačka i Rusija. Namerne su da preduprede izazov ekonomske integracije koja bi nesumnjivo na kugli zemaljskoj u prvi plan izvukla Evropu. Duž tog zida mogla bi se međutim otvoriti linija rasedlina kojabi pokazalane samo stare rane: teritorijalne pretenzije osiljene Rumunije prema Moldaviji i Ukrajini, Mađarske prema Rumuniji, Srbiji koja ne zna svoje granice i čeka da izbori pokažu iz koje će se od dve ambasade usmeravati njena vlada, BiH, Kosovo, Makedonija... – ko će to rešiti?
Rat u Evropi, posredstvom štićenikaSAD, kao i svuda drugde ovihnekoliko poslednjih godina? Slučajno ili ne, u javnosti SAD ima podsećanja da je procvat Amerike pedesetih počivao upravo na dobrim posledicama njenog prethodnog ratnog napora i pomoći saveznicima. Svetskom kapitalu potreban je dobar rat. Pa zar Marks to nije govorio?
Petar Popović
objavljeno: 14.02.2014.
