Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2015, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Providni" građani Evrope
01.02.2015. -
"Koliko providan treba da bude putnik aviona?" – ovo ironično pitanje je ovih dana postavio austrijski "Wiener Zeitung". Povod za ovakva razmišljanja lista predstavljala je diskusija na dvodnevnom sastanku ministara unutrašnjih poslova i pravde zemalja EU, koji je 29. januara otvoren u letonskom glavnom gradu – Rigi.
Letonija, kao što je poznato, sad predsedava Evropskom unijom. Glavna tačka dnevnog reda bila je tema borbe protiv terorizma u svetlosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << terorističkih aktova koje su početkom januara počinili radikalni islamisti u Parizu.
"Ljubitelj dalekih putovanja ili potencijalni terorista?" - razmišlja u svom komentaru pomenuti "Wiener Zeitung". Za odgovor na ovo pitanje Evropska unija, po rečima lista, namerava da dâ sebi rok od 5 godina. Radi se o tome što upravo toliko treba da se čuvaju lični podaci lica koja prilikom svog kretanja po svetu daju prednost mašrutama koje vode nebu pod oblake. Nijansa ironije u razmišljanjima autora komentara nije slučajna. Tema prikupljanja ličnih podataka građana jedinstvene Evrope, jednostavnije rečeno – praćenje njihovog privatnog života, u toku poslednjih godina je postala jedna od najaktualnijih i istovremeno najbolnijih u društvenim diskusijama.
Razmatranje ovog pitanja je bilo posebno aktuelno i na riškom sastanku visokih funkcionera koji služe evropskoj Temidi – prvom posle tragičnih događaja koji su se početkom januara desili u Parizu. Ako se, istina, ne računa neformalna razmena mišljenja niza ministara Evropske unije koji su učestvovali u maršu u znak sećanja na žrtve terorističkih aktova koji je održan u Parizu 11. januara. Oni su se već tada, u principu, dotakli svih onih problema koji su postali predmet razmatranja u Rigi. Pitanje prikupljanja ličnih podataka putnika koji putuju kroz vazduh pominjano je kao jedan od hitnih problema. Radi se o potrebi da se ubrza uvođenje jedinstvenog sistema za razmenu informacija o avioputnicima Passenger Name Record, PNR, između država Šengenske zone i svih zemalja-članica EU.
Sad u različitim zemaljama Evropske unije rade nacionalni sistemi, a u nekim državama Šengena uopšte nema prikupljanja podataka o putnicima koji dolaze. I ranije je bilo predloga za uvođenje jedinstvnog sistema PNR u EU. Protiv je bio Evropski parlament, između ostalog – frakcije socijaldemokrata, liberala i „zelenih“. Suština ideje se sastoji u tome da aviokopanije treba da predaju specijalnim službama podatke o putnicima u dolasku i odlasku, kao što su: ime, adresa, broj kreditne kartice – ukupno 42 parametra. Podaci treba da se čuvaju 5 godina. Pitanje da li ovakav poredak treba da se odnosi na putnike na domaćim linijama jedinstvene Evrope je zasad sporno.
Teško je reći da li će se promeniti stav sadašnjih poslanika. Stručnjak za unutrašnje poslove frakcije "Zelenih" u Evropskom parlamentu Jan Filip Albreht (Jan Philipp Albrecht), na primer, smatra da je ovakvo prikupljanje ličnih podataka suvišno. I pre terorističkih aktova u Parizu bilo je lako pronaći ko i kojim avionom leti, rekao je govoreći u Evropskom parlamentu. Osnovni podaci putnika navode se prilikom kupovine karte. To dozvoljava da se prate preletanja svih onih koji su već pod sumnjom. Treba koncentrisati pažnju upravo na njih, odnosno na stvarnu opasnost, rekao je Albreht u zaključku. U svakom slučaju, učesnici riškog sastanka su se skoro "jednoglasno", po rečima medija, izjasnili za ubrzano uvođenje sistema PNR.
A u Nemačkoj je u ovoj situaciji na jedno od prvih mesta izbila tema ranije odbačenog nacrta zakona za prikupljanje i čuvanje podataka o telefonskim razgovorima i internet-konekcijama svih građana bez izuzetka, čak i onih koji nisu pod sumnjom. Predstavnici rukovodstva bloka HDS/HSS su se izjasnili za usvajanje zakona nezavisno od stava Evropske unije. Međutim, ova ideja zasad ne uživa popularnost. Sukob interesa bezbednosti i proklamovanih vrednosti nije nov, rekao je u razgovoru s nama šef katedre za politiku EU Instituta za međunarodne odnose MIP RF profesor Oleg Barabanov.
- To se uklapa u opštu liniju jačanja kontrole nad životom građana u celom svetu i korišćenja interneta i novih tehnoloških mogućnosti. To je izvesna opšta tendencija. Međutim, prirodno je da ona protivreči tradicionalnom shvatanju demokratije. U ovom slučaju – principu nemešanja države u privatni život. Ovde vidimo kako svrsishodnost bezbednosti, koja je sasvim jasna i neosporna, dolazi u protivrečnost s demokratskim pravima.
Treba istaći da ozloglašeno "tradicionalno" shvatanje evropske demokratije, kako ističu mnogi stručnjaci, pored svih svojih pluseva ima i naličje. To je – tradicionalna za istu ovu Francusku, sloboda karikatura, čiji provokativni karakter autori ni ne kriju, isto tako tradicionalna, po ugledu na glavnog atlantskog partnera, podrška snaga opozicije uz ignorisanje volje stanovnika čitavih zemalja i regiona, kao, recimo, na istoku Ukrajine, a pre toga na Krimu, i nepromišljeno primanje migranata.
Posledicu svega ovoga predstavljaju krvavi sukobi i ispadi terorista – već u samoj Evropi. Možda će specijalne službe uspeti da jednom ostvare potpuno "prosvetljavanje" svojih građana. Samo teško da će uspeti da proniknu u dubinu njihovih misli i namera. Takvog parametra nema u ličnim podacima.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/bsktcase/cc-by-nc-sa 3.0
