Izvor: B92, 13.Nov.2009, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protok ljudi, ne i radne snage
Beograd -- Ukidanje viza za EU omogućiće slobodan protok ljudi, ali da bi građani Srbije mogli legalno da rade u zemljama EU i dalje će im biti neophodne radne vize.
Iako istraživanje "Medium Galupa" pokazuje da bi skoro četvrtina građana Srbije, posle ukidanja viza, rado napustila zemlju zbog posla na zapadu Evrope, oni će na to ipak morati još da čekaju. Kako bi građanima Srbije bilo olakšano zapošljavanje u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropskoj uniji, država će morati da napravi još ključnih koraka ka članstvu u Uniji.
Najviše građana Srbije koji bi napustili zemlju i zarađivali evropsku platu najradije bi za ostvarenje tog plana izabralo ekonomski najsnažniju članicu Unije – Nemačku, pokazuje istraživanje koje je sproveo "Medium Galup”.
Među onima koji su najspremniji da krenu "trbuhom za kruhom" su stanovnici jugoistočne Srbije, dok Beograđani i građani centralne i zapadne Srbije ređe od ostalih planiraju da potraže posao u inostranstvu, kaže direktorka istraživanja "Galupa” Slađana Brakus.
"Muškarci (26 odsto) češće nego žene (20 odsto) planiraju da potraže posao u inostranstvu”, objašnjava ona.
"Interesovanje za poslom u Evropskoj uniji opada sa godinama. Zabrinjava činjenica da čak 47 odsto mladih ljudi od 18-34 godina planira da ode da radi u inostranstvu, ukoliko im se ukaže prilika”, rekla je Slađana Brakus.
"Što se tiče obrazovnih kategorija, osobe sa osnovnim i nižim obrazovanjem najređe planiraju da potraže posao u inostranstvu, dok u podjednakoj meri posao u EU planiraju da potraže i oni sa srednjom stručnom spremom i oni sa visokim obrazovanjem – po 29 odsto svake kategorije”, kaže ona.
Beli šengen može da olakša zapošljavanje u Evropskoj uniji time što će olakšati direktni kontakt sa potencijalnim poslodavcem, ali kako navodi šefica Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, radne vize ostaju obavezne.
”Beli šengen koji će naši građani moći da koriste od 19. decembra znači mogućnost turističkog odlaska u zemlje šengena i mogućnost boravka 90 dana u roku od šest meseci. To ne znači mogućnost nastanjivanja niti zapošljavanja. To je nešto što će doneti dalji proces približavanja EU, ali nije nešto što donosi beli šengen”, kaže Delevićeva.
Vlasti Srbije ne mogu da spreče nekog da se ilegalno zaposli kada pređe granicu, ali će, kada bude uhvaćen, zahvaljujući policijskim sporazumima i novoizgrađenom sistemu prihvata povratnika, efikasno biti vraćen.
Šef biroa za međunarodnu saradnju MUP-a Dražen Maravić objašnjava da je u slučaju ilegalnog imigranta podeljena odgovornost zemlje u kojoj se on nalazi i zemlje čiji je državljanin.
"Pre svega, odgovornost je na državi prijema da ih locira i utvrdi njihov boravišni status. U mnogim državama se praktikuje zapošljavanje radnika 'na crno’ bez plaćanja odgovarajućih dažbina državi. Utoliko kontrola poslodavaca u državama EU umnogome utiče na tokove ilegalnih imigranata”, kaže Maravić.
"Međutim, ono što mi možemo da učinimo je da razvijemo vidove policijske saradnje sa državama krajnjeg odredišta kako bismo kroz razmenu informacija mogli efikasno da delujemo”, rekao je on.
Ranija istraživanja koja su predstavljana u Briselu ukazuju da će vizna liberalizacija za zapadni Balkan proizvesti talas migracije, koji ipak neće biti masovan.
Interesantno je da za potencijalne srpske emigrante nije privlačna samo Evropska unija, već posle Nemačke najčešće biraju Sjedinjene Američke Države, a još od devedesetih nisu zaboravljene ni Australija, Novi Zeland i Kanada.
.jpg)
