Izvor: Blic, 19.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv favorizovanja partijskih poslušnika
BEOGRAD - Izborni sistem u Srbiji daleko je od moderne demokratije. Suštinski problem je što građani kada izađu da glasaju ne znaju za koga su glasali, jer stranke tek posle održanih izbora odrede ko će biti poslanik ili odbornik.
Ovakav sistem toliko je stran EU, da su tamošnji političari najjednostavnije rečeno šokirani kada za čuju za ovakvo rešenje. Ovde, međutim, vrh stranke i dalje odlučuje, a ne građani koji su glasali, čime se prekraja „volja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naroda". Cesid je još 2005. počeo s izradom novog izbornog zakona na kome su radili eminentni stručnjaci, organizovano je preko 60 okruglih stolova i više od deset javnih rasprava. Cesidov predlog najglasnije je kritikovao LDP.
Postavili smo tri pitanja o novom predlogu izbornog zakona Đorđu Vukoviću, programskom direktoru Cesida, i Bojanu Đuriću, poslaniku LDP.
1. Da li se i koji nedostaci političkog sistema otklanjaju zakonom koji predlaže Cesid?
2. Da li će se ovim izbornim sistemom glasati za pojedince ili za stranačku listu?
3. Da li će i na koji način trenutna vlast moći da kreira granice i veličinu izbornih jedinica?
Đorđe Vuković
1. Otklanja se jedan od najvećih problema srpske političke scene, a to je sistem selekcije nosilaca političkih funkcija - kako se postaje poslanik ili odbornik. Sada je osim rezultata stranke suštinski važno da budeš dobar sa vrhom stranke i to je kriterijum da postaneš odbornik ili poslanik. A to je sistem negativne selekcije.
Onaj koji je poslušan stranci – on napreduje. U novom predlogu izbornog zakona to se suštinski menja i birači su ti koji odlučuju ko će ispred stranke biti njihov politički predstavnik. To jeste na izvestan način cunami za partijsko-političku scenu Srbije jer se predlaže drugi politički sistem. Model selekcije ne može biti vrh stranke, neka građani izaberu. Očekujemo da se ovom izmenom popravi i kadrovska scena. A svako drugi ko ima zamerke može izneti javno svoj predlog.
2. Glasa se za pojedince, ali taj glas koji se daje pojedincu jeste glas i za stranku. Najjednostavnije objašnjeno, istovremeno glas za stranku, ali i poziciju tog kandidata. Suštinski, stranka više ne odlučuje ko ulazi u parlament jer to pravo se dobija glasanjem na izborima.
3. Sve vreme govorimo o tome da izborni rezultati ne zavise od broja i veličine izbornih jedinica. Ukoliko se čak neka aktuelna vlast odluči na prekrajanje jedinica, to ne utiče na ukupan broj mesta u parlamentu.
Bojan Đurić
1. Beživotnost naših institucija nije posledica izbornog sistema. Međutim, Cesid nas ubeđuje da je baš to problem, s istim žarom sa kojim nas je, tokom referenduma za Ustav, ubeđivao da nema krađe glasova. Da je personalizacija biranja dobra, onda bismo na predsedničkim izborima uvek dobijali divne i sposobne predsednike, jer tu građani biraju ličnost. Umesto toga, pobeđivali su Milošević, dva puta, i Milan Milutinović. Ako me Cesid ubedi da je Milutinović bio predstavnik građana, a ne Miloševićeva marioneta, priznaću da je njihov sistem koristan. Drugo, doskoro smo birali gradonačelnike imenom i prezimenom. Pokazalo se da pobeđuju populisti i moćni lokalni politički preduzetnici.
2. Na izborima se glasa za određene politike i to je normalno. LDP je jedini bio za departizaciju, da se partijsko upravljanje izbaci iz privrede, javnih preduzeća, zdravstva, prosvete. Mi nemamo blanko ostavke. Ne mogu se, međutim, stranke izbaciti i iz politike, jedinog segmenta života gde treba da funkcionišu, odlučuju i odgovaraju za to.
3. Cesid izričito predlaže da se odluka o teritoriji izbornih jedinica donosi većinom glasova. Dakle, kreiraće ih postojeće većine, pred same izbore i po svojim potrebama. Kao Milošević devedesetih.
