Izvor: B92, 15.Sep.2014, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Proširenje EU nema alternativu

Politika proširenja EU nema alternativu ukoliko EU ozbiljno razmišlja o svojoj budućoj ulozi u svetu, smatra, bivši komesar za proširenje Ginter Ferhojgen.

Zbog problema unutar Evropske unije i izazova na njenoj periferiji nemoguće je prevideti kada će sledeća država i grupa država biti primljena u članstvo, ali taj proces, svakako, ne sme da se zaustavi ni pod kakvim izgovorom, ocenili su danas >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << učesnici konferencije "EU i Zapadni Balkan".

Dugogodišnji komesar za proširenje EU Ginter Ferhojgen, koji je svojevremeno pripremio teren za prijem država centralne i istočne Evrope, smatra da EU, ukoliko ozbiljno razmišlja o svojoj budućoj ulozi u svetu, nema alternativu politici proširenja.

"Ideja evropskog jedinstva pripada svakoj naciji u Evropi i zato pitanje koja država može da bude deo procesa ne zahteva odgovor zasnovan na milosrđu, već činjenici da sve evropske nacije imaju jednaka prava da, ukoliko dele vrednosti i ispunjavaju uslove, mogu da postanu članice", rekao je Ferhojgen.

On je podsetio da su sukobi na Kosovu, a danas taj utisak pojačava i kriza u Ukrajini, stvorili široko uvernje da mir u Evropi nije nešto što se podrazumeva, te da je proces evrointegracija jedini instrument koji može da garantuje dugoročnu stabilnost.

"Suština EU je u miru. Da, ona ima veze sa ekonomijom, vladavinom zakona i prosperitetom, jer mir nije sve, ali ničega nema bez mira. EU je pre svega, dakle, mirovni projekat", kazao je Ferhojgen.

Prema njegovim rečima, proširenje se ne može koristiti kao žrtveni jarac kada se objašnjavaju uzroci ekonomske krize unutar EU, jer bi ta kriza, kako je uveren, bila još dramatičnija da pre jedne decenije nije primila nove članice.

"Moramo da promenimo svest i koncentrišemo se na suštinu. Proširenje nije nešto što možemo ali ne moramo da uradimo, ono prosto mora da se nastavi ako ima država koje žele da se učlane," rekao je Ferhojgen.

S druge strane, postoji zamor i predsednik Evropske komisije ne stavlja proširenje visoko na svoju agendu. Možda je tačno da proširenja EU neće biti u narednih pet godina, ali to ne znači da ne treba da bude politike proširenja, istakao je on.

Pravila za pristupanje EU su se, kako je konstatovao, poslednjih godina promenila, jer zemlje kandidati sada imaju pokretnu metu i pooštrene uslove, međutim suština ostaje nepromenjena - ukoliko postoji progres na terenu, biće i pozitivnog odgovora Brisela.

Konferenciju su otvorili predstavnici koorganizatora konferencije Centra za spoljnu politiku i fondacije "Fridrih Ebert", a direktor te nemačke fondacije u Srbiji Hajnc Albert Hutmaher konstatovao je da su budućnost procesa proširenja EU i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana duboko povezani, te da je, zbog te činjenice kao i nestabilnosti i turbulencija u EU i na njenim granicama, nemoguće dati precizan vremenski okvir za taj proces.

"Ukrajinska kriza je fundamentalno promenila bezbednosno okruženje i za nju se mora naći mirno rešenje, a mogu da tvrdim da će ishod imati dubok uticaj na budućnost Zapadnog Balkana", rekao je Hutmaher.

On je istakao da u samoj EU postoji niz izazova, koji, ako ne budu rešeni, mogu dovesti do raspada unije kakvu poznajemo danas.

Sa druge strane države Zapadnog Balkana moraju da, prema njegovim rečima, prođu kroz duboke reforme i proces pomirenja, jer to je preduslov stabilizacije regiona i nastavka procesa ekonomskog oporavka koji ima punu podršku EU.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je, povodom poruke iz Brisela da u narednih pet godina neće biti proširenja, konstatovala da će zemljama Zapadnog Balkana faktički biti potrebno više od pola decenije da se pripreme za članstvo, tako da ta poruka, upućena unutrašnjoj publici u EU, ništa suštinski ne menja u ovom regionu.

Iako postoji zamor proširenja, a Brisel multiplikuje procedure i pooštrava kriterijume, zemlje Zapadnog Balkana ne treba, prema njenim rečima, da odustaju od članstva u EU i treba da nastave da rešavaju unutrašnje probleme i probleme u međusobnim odnosima.

Joksimović je ocenila da Srbija, kada je reč o rešavanju otvorenih regionalnih pitanja, najbolje napreduje budući da je dijalog sa Prištinom u toku, iako na tehničkom nivou, a da je situacija ozbiljnija kada je reč o odnosima unutar BiH i problemima sa kojima se suočava Makedonija.

Ohrabruje, međutim, kako je konstatovala poruka nedavnog berlinskog samita, kojim je ublažen utisak da je Nemačka najveći kočničar proširenja i pokazano je da će ta država i nadalje ekonomski pomagati regionu.

Zamenica pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije Jela Baćović rekla je danas je uskladjenost Srbije sa izjavama i deklaracijama EU na spoljnopolitičkom planu 68 odsto, što je manje mego prošle godine ali i više od nekih drugih zemalja u procesu evrointegracije.

"Ako se meri samo po izjavama i deklaracijama EU kojima smo se pridružili, mi stojimo na 68 odsto... to je nešto manje nego 2013, ali značajno više od nekih drugih zemalja u procesu", rekla je Jela Baćović na skupu "EU i Zapadni Balkan".

Prema njenim rečima, takav stepen uskladjenosti rezultat je stava koji je zauzela Vlada Srbije da se ne priduružuje deklaracijama u vezi s ukrajinskom krizom koje su upućene protiv Rusije.

Ona je rekla da je završen eksplanatorni skrining za pregovaračko poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, a da se bilateralni skrining očekuje 10. oktobra kada će, Srbija izneti

Nastavak na B92...