Izvor: RTS, 06.Maj.2013, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošek ne može u EU?
Zbog ulaska u Evropsku uniju, Hrvatska od 1. jula neće smeti da prodaje neka svoja vina pod tradicionalnim nazivima, pošto su slična ili ista sa onima koje je već registrovao neki drugi region.
Hrvatski poljoprivrednici i proizvođači hrane, pred ulazak u Evropsku uniju, brine mogućnost da neke od svojih tradicionalnih proizvoda neće moći da prodaju pod njihovim imenima, jer ih je zaštitio neko drugi. Prve zabrane imena najavljene su u prodaji vina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropska unija je presudila da od 1. jula, kada Hrvatska postaje njena članica, više neće smeti da prodaje neka svoja vina pod tradicionalnim nazivima, ni u Evropi pa čak ni kod kuće, jer su imena slična ili ista sa onima koje je već registrovao neki drugi region.
Čuveni hrvatski dezertni prošek zvuči kao italijanski proseko, vino koje se proizvodi u regionima Veneto i Frijulji Venecia Đulija.
Nije pomoglo ubeđivanje Hrvata, ponosnih na svoj proizvod, da su vina različita jer je prošek slatko, a proseko penušavo vino, niti da je njihovo vino vekovna tradicija, a proseko proizvod s kraja 20. veka. Italijani su bili brži i zaštitili svoj proizvod kao regionalno dobro.
Hvarski vinar Andro Tomić ističe da se prošek pravi već 2.000 godina.
"Otkad je vinove loze na našim ostrvima, u Dalmaciji se pravi i vino. A kad se pravi vino uvek ima grožđa koje se suši i vene i od njega se pravi slatko vino - prošek", kaže Tomić.
Hrvatski vinari, koji su podržavali članstvo u EU koje im otvara ogromno evropsko tržište, ovo doživljavaju kao veliki udar i na posao i na tradiciju. Zbog toga se pridružuju sve većoj armiji evroskeptika u zemlji koja se mnogo žrtvovala radi članstva i sada je nadomak cilja.
"Svaka kuća koja je ikada pravila vino, pravila je i prošek. Ne mnogo, možda 10, 20 ili 50 litara. Pravili su ga da se popije za značajnije događaje kao što su rođenja, krštenja, svadbe i praznici. Za njih je prošek veliki ponos, da im sad oduzmete prošek to bi bilo kao da ste im oduzeli more", ističe Tomić.
Problem nije ograničen samo na prošek. I čuveni istarski teran je, prema registraciji, slovenačko vino pa će Hrvati će svoje morati da preimenuju.
"Istra nije samo hrvatska. Ona je i slovenačka i italijanska, i najbolje bi bilo da teran ostane ovde svima nama. Ali, postoji i razlika između našeg i slovenačkog terana. Naš se pravi od sorte teran, a njihov od refoska", navodi enolog iz Istre Moris Civitiko.
Hrvatima ostaje nada da će njihova država umeti da iskoristi procedure pred birokratijom Brisela koje omogućavaju da se jedan proizvod, ako se dokaže da je na više mesta tradicionalan, na više mesta i registruje pod sličnim imenom, na primer hrvatski prošek.
