Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Sep.2016, 21:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Promena Ustava 2017. godine stoji kao jasan plan"

Šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, Tanja Miščević, izjavila je danas da promena Ustava naredne godine stoji kao jasan plan, ali da se to ne odnosi i na reformu izbornog sistema.

"Promena Ustava 2017. godine je nešto što smo mi ozbiljno obećali i to stoji kao jasan plan, ali ne i izmena izbornog sistema", rekla je Miščević na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << EU", održanoj u Pres centru Tanjuga.

Prema njenim rečima, tema izmene izbornog sistema nije pitanje za poglavlje 23 i nije segment koji je neophodan deo ustavne reforme, ali jeste tema o kojoj donosioci političkih odluka razgovaraju.

Miščević je istakla da je rasprava o promeni Ustava počela, pa je prekinuta zbog izbora, te da se mora obnoviti.

"Vrlo je jasno šta nam je potrebno i u kom pravcu te ustavne reforme treba da idu", primetila je Miščević.

Član užeg pregovaračkog tima Nebojša Lazarević kaže da promena Ustava nije jedino što treba da se uradi da bi Srbija postala država članica, već da postoji nekoliko pitanja koja moraju da se reše.

Lazarević je kazao da postoji "gomila" tehničkih pitanja zbog kojih treba da se menja Ustav, napominjući da neke od promena, po samom Ustavu Srbije, iziskuju referendum, a neke ne.

"Ako ništa drugo, zbog promene Ustava nas čekaju bar jedan, a možda i dva referenduma, a onda ne bi bilo zgoreg spojiti taj čuveni referendum o članstvu u EU, sa referendumom o izmenama Ustava", rekao je Lazarević.

Govoreći o Akcionom planu za nacionalne manjine, Miščević je rekla da je on napravljen u sklopu poglavlja 23 i da je vrlo ozbiljno urađen.

"Nismo mi birali predstavnike nacionalnih manjina, oni su sami odabrali ko će ih predstavljati, nismo mi birali nacionalne savete, već sami pripadnici manjina. Naš posao je bio da vidimo kako ćemo da sprovedemo dobre zakone, a gde su oblasti gde treba zakonska rešenja da unapredimo", navela je Miščević.

Majstorović: Do kraja godine tri poglavlja

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović, izrazio je očekivanje da će Srbija do kraja godine otvoriti još tri poglavlja u pregovorima sa EU i to poglavlja 5, 25 i 26.

"Otvaranje tih poglavlja će biti od suštinskog značaja", rekao je Majstorović na tribini.

Poglavlje 5 posvećeno je javnim nabavkama i ono je, kako je dodao, direktno povezano sa vladavinom prava, kao i sa poglavljima 23 i 24.

Poglavlja 25 i 26, koja su vezana za obrazovanje i kulturu, veoma su specifična zato što se tu ograničeni broj pravila EU prevodi u nacionalno zakonodavstvo.

"Ova poglavlja (25 i 26) će se istog dana, nadamo se do kraja godine, otvoriti i preliminarno zatvoriti. I to će biti prva poglavlja koja će Srbija privremeno zatvoriti", rekao je Majstorović.

Govoreći o Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, Majstorović kaže da on stavlja Srbiju na mnogo višu startnu poziciju u odnosu na zemlje regiona, kada je u pitanju nivo usklađenosti domaćih i propisa sa propisima EU.

"Smatramo da će 2018. godine biti realno da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa evropskim", rekao je Majstorović.

Poglavlja u kojima će biti potrebno više vremena su, izuzimajući 35, poljoprivreda, zaštita životne sredine, strukovni programi, kao i poglavlja 23 i 24, jer se, kako je naveo, radi o politički osetljivim pitanjima.

Majstorović je najavio da će javnosti i vladi uskoro biti predstavljena revizija.

"Ona je posebno bitna, jer prvi put imamo potvrdu od strane Evropske komisije koji su prioriteti, jer se ova revizija radi u postskrining periodu", zaključio je on.

Lazarević: Ne treba se igrati evrointegracija, već raditi

Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član užeg pregovaračkog tima Srbije, je izjavio da naš cilj ne treba da bude samo otvaranje poglavlja, već suštinske reforme kako bismo bili spremni da po ulasku u EU, u potpunosti ispunjavamo svoje obaveze i koristi to članstvo.

"Naš cilj ne treba da bude da samo brojimo otvaranje i zatvaranje poglavlja, već suštinske reforme", rekao je Lazarević na tribini.

Lazarević je konstatovao da ne bi bilo dobro da nam se desi ono što se desilo nekim zemljama koje su, kako je rekao, "uspešno simulirale reforme i štancovale propise velikom brzinom", a da realno nisu bile spremne za EU, poput Slovačke, koja je za tri i po godine prošla proces pristupanja.

Srbija je, prema njegovim rečima, donela veliki broj propisa, ali se oni ne primenjuju, a s druge strane, imaćemo još veće troškove ako uđemo u EU nespremni.

"Ne treba se igrati evropskih integracija, treba ih ozbiljno shvatiti i raditi", naglasio je Lazarević.

"Naš cilj je da postanemo uspešna i kredibilna članica koja u potpunosti i bez problema ispunjava sve obaveze članstva, a sa druge strane maksimalno koristi to članstvo u EU", rekao je on.

Lazarević je, međutim, naglasio da članstvo u EU "užasno mnogo košta".

"To nije jedna jeftina igračka", rekao je on i objasnio da samo za poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, Srbija mora da investira u zaštitu životne sredine više od 11 milijardi evra, što je ogromna investicija za koju ćemo verovatno novac morati da pozajmimo.

"Osim toga, godišnje članstvo košta verovatno više od 400 miliona evra, možda i 500 miliona evra", naveo je Lazarević.

Anastasijević: Možemo očekivati još blokada Hrvatske

Novinar Dejan Anastasijević je rekao da je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 23. i 24 zbog zakona o univerzalnoj jurisdikciji i da možemo očekivati da ih bude još zbog granice na Dunavu, pitanja nestalih, ratne odštete, položaja hrvatske manjine u Srbiji...

On smatra da se može očekivati i da druge zemlje imaju "svoja potraživanja" - Rumunija po pitanju položaja Vlaha, Bugarska po pitanju svoje manjine u Srbiji.

"Jedino sa Mađarskom ne postoje nikakvi problemi", rekao je Anastasijević na tribini.

On je podsetio da u EU postoji princip da bilateralna pitanja ne bi trebala da iskrsavaju u procesu pristupanja, da to postoji kao princip, ali da nigde nije zapisano.

Prema njegovim rečima, Slovenija je imala problem sa Italijom, sa Austrijom, Hrvatska sa Slovenijom, Srbija sada sa Hrvatskom, Makedonija nijedno poglavlje nije otvorila, a status kandidata je dobila pre 11 godina.

"Hrvatska će nastaviti da rešava bilateralne probleme kroz pregovarački proces. To je višestruko licemerstvo i sa njihove i sa naše strane", rekao je Anastasijević.

On kaže da zakon o univerzalnoj jurisdikciji nije smetao Hrvatskoj zbog proganjanje branitelja, kako je u javnosti predstavljeno, već je zbog stranačkog funkcionera Vladimira Šeksa čitava stvar dignuta na državni nivo.

"Takođe, mi insistiramo na jurisdikciji, a sud za ratne zločine već godinu dana nema tužioca, tri godine nikakvih optužbi nije bilo, taj sud ne funkcioniše", rekao je Anastasijević.

Prema njegovom mišljenju, srpska diplomatija u narednom periodu će morati da se pokaže fleksibilnom, te da se bilateralna pitanja ne rešavaju u okviru procesa pridruživanja.

Kada je reč o aktuelnim odnosima Srbije i Hrvatske, Anastasijević je podsetio da Hrvatska još nema vladu, a smatra da lider HDZ-a Andrej Plenković izgleda kao neko sa kim je lakše sarađivati nego sa Tomislavom Karamarkom.

Tribinu su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer u okviru projekta "Prema Evropi".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Press: "Promena Ustava naredne godine stoji kao jasan plan"