Izvor: Politika, 12.Nov.2014, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projektima do novca iz fondova EU
Srbija bi mogla da povuče i više od 100 miliona evra za naučno-istraživačke projekte, ali mora da osmisli programe koje će Evropa novčano podržati
Kada kažem da Srbija godišnje može da dobije stotinu miliona evra za naučno-istraživačke projekte, mislim da ta suma može da bude i veća, ali pod uslovom da ozbiljno i odgovorno pristupimo ponuđenim finansijskim okvirima. U prošlom programu FP7 (Okvirni program 7 od 2007. do 2013) dobili smo ukupno oko 55 miliona evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Poređenja radi, Velika Britanija je uzela oko šest milijardi evra! A da smo tražili i to potkrepili osmišljenim projektima, mogli smo da dobijemo i deset puta više. Oni koji su znali, uzeli su, kaže Ariel Milošević, projektni konsultant, koji već sedam godina radi u razvoju i koordinaciji regionalnih i globalnih projekata, uključujući i one koje finansira Evropska unija.
Fondovi Evropske unije za finansiranje projekata važnih za njen razvoj postoje, kako objašnjava naš sagovornik, ali oni nisu dostupni javnosti niti sasvim vidljivi. Kako doći do njih?
Srbija može da računa na stotinu miliona evra godišnje samo iz takozvanog „Horajzon 2020”, najvećeg do sada programa za istraživanja i inovacije u Evropskoj uniji koji će raspolagati fondom od gotovo 80 milijardi evra od 2014. do 2020. godine.
Prioritetne oblasti u ovom programu su društveni izazovi, liderstvo u industriji i izvrsnost u nauci. Horajzon 2020 nudi privatnim firmama, naučnoistraživačkim institucijama, državnim organima i organizacijama da učestvuju u projektima.
– Svima zainteresovanima najpre bih preporučio da se edukuju o načinu prijavljivanja, papirologiji i koncipiranju projekata, savetuje Milošević.
– Naši ljudi uglavnom su zainteresovani da neko finansira njihova istraživanja. Ovaj program pogodan je naročito za mala i srednja preduzeća. Na primer, imate prototip određenog inovativnog proizvoda, ali vam nedostaju sredstva da ga finalizujete i iznesete na tržište. Najpre krećete s podnošenjem predloga projekta za sprovođenje studije izvodljivosti. Ako se odobri, za šest meseci možete da pravite studiju izvodljivosti i već za taj segment dobijate pare, maksimalno 50.000 evra, kaže on.
Sledeće važno pitanje jeste: Šta obuhvata studija izvodljivosti?
– U prvom redu poslovni plan, marketing. Na koji način ćete ga „ugurati” na tržište? Kako ćete rešiti pitanje intelektualne svojine? Ukoliko je studija kvalitetna, imate mogućnost da pređete u drugu fazu. Podnosite kompletan predlog projekta i za to možete dobiti od 500.000 do 2,5 miliona evra. Kada se završi projekat, opravdavajući sve troškove, niste dužni da vraćate novac”, zaključuje sagovornik „Politike”.
Milošević naglašava da je za početak bitno ući u jedan projekt, postati deo određenog konzorcijuma, a onda je sve lakše ubuduće, jer se paralelno stvaraju mogućnosti za dugotrajna partnerstva. Takođe, valja biti uporan. Moguće je da prvi pokušaj propadne. Pošto su konkursi otvoreni sedam godina ima vremena za drugi, treći... projekt. Jedan će da „upali”.
– Od momenta otvaranja poziva (za pojedine teme) mora se računati sa oko 11 meseci do potpisivanja ugovora sa Evropskom komisijom, kaže Milošević.
Za svaki predlog projekta, za neku od navedenih sekcija, moraju se proći različite faze: podnošenje predloga projekta u elektronskoj formi (neophodna je prethodna registracija svakog od učesnika), pronalaženje partnera (na većini projekata zahteva se konzorcijum od minimum tri partnera). Za početak partneri se mogu potražiti na internet stranici programa u sekciji – traženje partnera http://ec.europa.eu/research/participants/portal/desktop/en/funding/
Posebnu pažnju, savetuje naš sagovornik, valja obratiti na pisanje koncepta i sažetka predloga projekta koji moraju da budu jasni, precizni i da daju odgovore na pitanja zašto je dobro da se sprovede upravo vaš projekat, šta će se projektom postići, kakve su koristi za krajnje korisnike, kakav uticaj će imati u komercijalnoj i društvenoj sferi.
Srbija nije članica EU pa se naši ljudi u određenim okolnostima osećaju donekle isključenim od strane EU partnera. To se mora ignorisati. Srbija plaća članarinu za ovaj program pa njeni građani i organizacije imaju puno pravo učešća kao i ostali partneri iz EU.
---------------------------------------------------------------------------
Besplatna poduka u Zemunu
Potrebu za podučavanjem šta i kako raditi prepoznala je u Srbiji Biznis akademija iz Beograda i organizovala besplatne seminare na tu temu. Poslednji seminar, 25. oktobra pratilo je uživo ili preko Interneta 650 ljudi različitih doba i profesionalnih profila. Seminari se nastavljaju i biće organizovani svake druge subote u Centru za razvoj karijere LINK grupe, a sve potrebne informacije moguće je pročitati na sajtu www.razvoj-karijere.com
Branka Jakšić
objavljeno: 12.11.2014.
