Izvor: Politika, 05.Avg.2014, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekti – najbolja investicija
Svaki najavljeni proces reforme iz ekspozea premijera mora da ima čoveka sa imenom i prezimenom kao operativnog nosioca. Važno je i da ljudi koji su uključeni u projekte rade isključivo to, a ne još deset drugih stvari
Projekti su suština reformi državne uprave. Bez njih nema ni strukturnih promena, jer naprosto nema drugog novca za tako nešto. Tu se ne radi o milion ili deset miliona evra. To su sume od više stotina miliona evra,a za deset godina i više od milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra, kroz stotine projekata koje finansiraju razne države i organizacije, od kojih je, svakako, najznačajnija sama Evropska unija.
Dok se ne uvede projektno upravljanje reformama, s kvalitetnim projektimai pravim sistemom merenja rezultata, neće biti kako treba. Srbija ima slab strateški okvir, a to mora da postane prioritet kako se ne bi ponovio slučaj drugih novih članica EU koje su veoma loše iskoristile ova, naglašavam, bespovratna sredstva.
Projekti u Srbiji se u proseku realizuju sa nešto više od 50 odsto, mada su neki sektori su bolji od drugih. Dobri primeri su:Zavod za statistiku, e-parlament ili granična policijaMUP-a, a ima ih, naravno, još. Iznosim lični utisak doneklezasnovan na zvaničnim analizama vladinih tela.
Mnogo je izgubljenog vremena i mnogo je kritika izrečeno povodom reformi tokom proteklih deset godina. Sam ekspoze premijera Aleksandra Vučića govori o novom početku. Ali taj novi početak nije lak i traži novi način razmišljanja i nove procese koje treba izgrađivati. Na tome mora da se radi odmah, paralelno sa zakonskim izmenama koje predstavljaju samo jedan okvir.
Uspešnost projekta mora da se sagleda iz više uglova. Možda je najvažniji: održivost željenog cilja. Zato je bolje imati manje ambiciozan, ali održiv projekat, nego projekat sa 20 ciljeva, koji posle ode u zaborav jer nije razumljiv ljudima koji treba da rade na njemu, ili nema novca za nastavak realizacije.
Najavljeno je strateško, sistemsko upravljanje javnim politikama vlade. Međutim, upravljanje javnim politikama je samo deo sveukupnog razvoja. S tim što jedno ne podrazumeva drugo. Sve je dodatno opterećeno činjenicom da prvi rezultati moraju biti vidljivi do iduće godine, jer inače ulazimo u drugi deo mandata vlade, kada će se nove velike inicijative teško pokretati.
EU planira projekte na nov način, ali i nacionalnim institucijama daje veću autonomiju u vezi sa njihovom primenom. Neki delovi državne uprave se pripremaju za novu metodologiju i u tome su uspešni, mada ima još mnogo toga što bi trebalo uskladiti kroz ceo sistem uprave, posebno na lokalnom nivou.
Prvo se postavlja pitanje ko tačno vodi neki reformski proces, to jest ko je odgovoran? Ako je jedini odgovor da je to ministar ili državni sekretar, onda je jasno da je to loše i da niko ne vodi proces, jer jedno je formalna, a drugo suštinska odgovornost na strateškom i operativnom nivou. Moraju da postoje obe, a često to izostaje.
Visoki funkcioneri moraju da budu aktivno uključeni, ali nisu oni projektni menadžeri i nije njihov posao da vode projekte svaki dan. Svaki najavljeni proces reforme iz ekspozea premijera mora da ima čoveka sa imenom i prezimenom kao operativnog nosioca. Važno je i da ljudi koji su uključeni u projekte rade isključivo to, a ne još deset drugih stvari.
Često se na projekte gleda izolovano, iako oni ne zavise samo od aktivnosti jednog odseka ili uprave. Svaki proces i promena u jednom segmentu sigurno utiču na druge. Međutim, koordinacija i sistemski pristup radu često izostaju, što umanjuje konačan rezultat. Na primer – ako je, da bi se upoznali sa iskustvima drugih, projektom finansirano studijsko putovanje pet ljudi u inostranstvo, kako se to znanje prenosi kroz organizaciju nakon njihovog povratka u Srbiju? Samo tako se postiže maksimalan rezultat, jer gradi se sistem, gradi se institucija.
Donacije i projekti su danas najbolja i najsigurnija investicija, i to već dostupna, jer samo suma koja dolazi od EU iznosi 200 miliona evra godišnje, a da ne pominjem ostale trenutno dostupne fondove. U pomenutu sumu nije uključena bilateralna pomoć mnogih zemalja, koja takođe nije mala, a iz ličnog iskustva znam da može da bude dobro usmerena i implementirana. Već sada se ova sredstva moraju mnogo bolje i ozbiljnije koristiti.
Britanski stručnjak za strateško upravljanje javnim sektorom
Dr Amadeo Votkins
objavljeno: 05.08.2014.
