Izvor: Politika, 12.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohibicija u Merilendu
U poređenju sa raznolikostima zakona u savezu 50 članica američke federacije, EU je „super država”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – ”Dobrodošli u Merilend”, poručuje ulični znak postavljen sa desne strane ulice River roud, čim se pređe Vestern Avenija, čija jedna polovina administrativno pripada glavnom gradu, Disktriktu Kolumbije, a drugi pomenutoj federalnoj državi sa blizu šest miliona stanovnika i najvišim standardom u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američkoj (kon)federaciji: prosečan dohodak po domaćinstvu je 70.000 dolara godišnje.
Granica je ovde, kao i drugde, samo linija na mapama i u državnim knjigama, ali oni koji su sa jedne strane te linije žive u različitom političkom sistemu od onih sa druge, što će reći da za njih važe drugačiji zakoni, plaćaju različite poreze, u novčanicima nose drugačije vozačke i saobraćajne dozvole, na automobilima su im različite tablice...
U svojoj svakodnevnici, Amerikanci uglavnom nemaju posla sa federalnom državom, već mahom sa onom lokalnom. Otuda osetljivost na ”veliku” federalnu vlast, a mahom trpljenje ćudi lokalne birokratije.
Ova objašnjenja su inače neophodan uvod za razumevanje zanimljivog primera o američkim raznolikostima, onim zakonskim, koje, kad se uporede sa nivoom već ostvarene „harmonizacije” propisa u Evropskoj uniji, u odnosu na Sjedinjene Američke Države – ingregrisanu Evropu čine „super državom”.
Elem, zakonodavci Merilenda ovih dana u Anapolisu (glavni grad), na dnevnom redu zasedanja svoje dvodomne Generalne skupštine, imaju, po treći put uzastopno, predlog zakona koji se bavi – trgovinom vinom.
Dvojica poslanika su rešena da ovog puta isteraju promenu propisa koji žitelje Merilenda onemogućava da koriste sve prednosti slobodnog tržišta i blagodeti internet ekonomije. U konkretnom sluaju, da po svom izboru uživaju u vinu iz Kalifornije, ili mnogo bliže im Virdžinije.
To praktično znači da kad ”Volstrit džornal” ili ”Ju es tudej”, dva nacionalna dnevnika, objave oglas neke vinarije koji nudi paket probranih ”merloa”, ”kabernea”, ”šardonea” i ”sovinjona” po veoma primamljivoj ceni, ne mogu jednostavno da na veb sajtu popune formular i ostave broj kreditne kartice, da bi im posle nekoliko dana ”Federal ekspres” paket doneo na vrata.
To takođe znači i da, kad god bocu (ili gajbu) vina, kupljenu u Vašingtonu, Virdžiniji, Delaveru ili Pensilvaniji (susedi) u prtljažniku automobila prevezu preko granične linije, automatski postaju krijumčari i čine krivično delo za koje je predviđena globa od 10.000 dolara i zatvor do pet godina.
Nema vesti da se ovo nekom dogododilo, ali svejedno, zakon je zakon. Ljubitelji dobrih vina ne bi da budu krijumčari.
Kao sponzori zakona potpisala su se 84 od 141 poslanika donjeg doma, i 32 od 34 senatora u gornjem. Ali to nije garancija da će zakon, bar ne u svom prvobitnom tekstu, biti i izglasan.
Promeni se usprotivio jedan od najmoćnijih lobija, onaj trgovaca alkoholom na veliko. U pitanju je naime nasleđe iz vremena pre oko 80 godina ukinute prohibicije. Kad je 1933. izglasan novi ustavni amandman koji je poništio stari, onaj o prohibiciji, regulisanje prometa pića prepušteno je federalnim državama.
Neke su odlučile da to bude u celini državni monopol, a neke to rešile tako što su između proizvođača i potrošača, odnosno maloprodajnih ”prodruma pića” (ovde se to ne zove baš tako), postavili trgovce na veliko.
Ti trgovci političarima u Merilendu za izborne fondove godišnje daju po desetak miliona dolara, što političari, naravno, ne mogu da ignorišu. Najnovije protivljenje liberalizaciji trgovine vinom, što bi bilo konačno ukudanje prohibicije u Merilendu, obrazlažu mogućnošću da onlajn porudžbine olakšaju kupovinu alkohola maloletnicima i brigom za porodične ”radnje na ćošku” koje prodaju piće.
Brinu ustvari za svoje profite, ali političari moraju da vode računa o svojim sponzorima, pa se trenutno pregovara o kompromisu koji bi i zagovornike i protivnike vinske liberalizacije ostavio podjednako i zadovoljnima i nezadovoljnima. Da se, naprimer, omogući poručivanje samo od proizvođača, ali ne i od trgovaca iz drugih federalnih država.
”Treba da konačno stekenemo tržišnu slobodu i civilizacijsko zadovoljstvo u ispijanju vina”, kaže, Džejmi Raskin, poslanik Demokratske partije, glavni ko-predlagač novog zakona.
”Koliko dugo će još Merilend imati šerijatski zakon o vinu”, upitao se u onlajn debati jedan očigledno ljubitelj vinske kapljice.
”Vama u Merilendu je dobro – mi Konektikatu ne možemo da kupimo alkohol posle devet uveče , ali možemo da odemo do najbližeg bara i naliveni sednemo u kola u svako doba”, objasnio je drugi.
Postoji inače i lobi vinopija, ”Merilenđani za bolji zakon o pivu i vinu”, koji je 2008 počeo sa oko 1.200 članova, a danas ih ima više od 20.000.
Borba za vinske slobode se nastavlja.
Milan Mišić
objavljeno: 13.02.2011
