Izvor: Blic, 29.Mar.2011, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prognani Srbi podržali zahtev za mehanizmom za nadgledanje Hrvatske
BEOGRAD - Predstavnici 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske podržali su danas zahtev člana Evropskog parlamenta Rodžera Helmera da se, zbog nepoštovanja imovinskih prava i visokog stepena političke korupcije, osnuje snažan mehanizam za nadgledanje Hrvatske pre okončanja njenih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Oni su izrazili podršku svim stavovima koje je britanski parlamentarac izneo u pismu predsednici hrvatske vlade Jadranki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosor.
Kako su juče preneli hrvatski mediji, Helmer je u pismu ukazao da se pred hrvatskim sudovima trenutno razvlači više od miliona nerešenih slučajeva kršenja imovinskih prava građana iz bivših jugoslovenskih republika i da veliki broj slučajeva ostaje nerešen decenijama.
On je ukazao da to predstavlja kršenje osnovnog ljudskog prava na suđenje u razumnom roku, te da je očigledno da neizvesnost utiče na pojedinačne građane i potencijalne investitore.
Poslanik Evropskog parlamenta je pokrenuo i pitanje istinitosti navoda iz nezavisnih medija da sama Kosorova živi u stanu čiji su vlasnici proterani Srbi zapitavši je da li to može da demantuje.
Helmer je ukazao da Hrvatska nije u celosti izvršila restituciju imovine i isplatu nadoknada za konfiskovanu imovinu, već se pojavljuju i novi modeli krađe imovine, a kao primere je naveo oduzimanja zemljišta i imovine u Zadru i Rijeci.
"Moja kancelarija primila je izraze zabrinutosti od brojnih građana i preduzeća iz Hrvatske i regiona, uključujući evropske kompanije, u vezi sa opštom zloupotrebom prava na privatno vlasništvo u Hrvatskoj i odsustvom vladavine prava", naveo je Helmer.
"Ne verujem da možemo ocekivati da će Vlada Hrvatske poštovati i ispuniti Poglavlje 23 (o pravosuđu i ljudskim pravima)", poručio je Helmer objasnivši da "iste političke strukture drže izvršnu i zakonodavnu vlast, dok biraju članove pravosuđa i vrše uticaj na njih".
Helmer je zato predložio da se osnuje snažan mehanizam za nadgledanje Hrvatske pre okončanja njenih pregovora o članstvu u EU i da sudije iz zemalja sa jakom pravnom tradicijom u Hrvatskoj prouče slucajeve povezane sa zaštitom imovinskih prava i političke korupcije. "U protivnom, rizikujemo da uvedemo korumpiranu praksu i političare u srce EU.
Osim toga, EU ne može da udari pečat kojim daje potvrdu za nešto što bi obmanulo investitore i same hrvatske građane da investiraju u imovinu u Hrvatskoj", zaključio je evropski parlamentarac. Podsetivši da ove Helmerove stavove, predstavnici udruženja ponovo su zatražili otvaranje suštinskog dijaloga s vlastima u Zagrebu o svih 12 zahteva iz njihove peticije koji se odnose na stanarska, imovinska i druga stečena prava izbeglih i prognanih Srba.
Polazna osnova dijaloga, kako su naveli, treba da bude Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. koji garantuje da će svim građanima bivše Jugoslavije, u skladu s međunarodnim standardima i normama, biti priznata i vraćena imovinska i sva druga stečena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine.
Povezane vesti: Novi medijski sukob Josipovića i Kosorove Lajčak: Srbija verovatno kandidat za EU do kraja godine Tadić razgovarao s Jadrankom Kosor o slučaju Purde Balkan ne može u EU dok se ne očisti od korupcije Zagreb razočaran što nema datuma prijema u EU
.jpg)
