Izvor: Blic, 24.Nov.2011, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici se plaše da ne doživimo scenario iz devedesetih
Apel koji su srpski privrednici uputili svi bi trebalo ozbiljno da shvate. Kriza čini svoje. Zaduživanje bi moralo da bude povoljnije, ali i da domaća valuta, naročito u narednom periodu, naglo ne slabi. U protivnom, poslovni rezultati iz ove godine biće anulirani. Narednih nedelja trebalo bi očekivati konkretne dogovore na relaciji privreda - Vlada - Narodna banka - poslovne banke.
Privrednici u Srbiji s pažnjom prate eskalaciju drugog talasa krize u svetu, a posebno u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evropskoj uniji, kao i naznake prelivanja te krize na Srbiju. Upozoravaju da recesija u pojedinim zemljama može dodatno da oteža poslovanje naše privrede i zaustavi privredni rast. Zato, ističu, važno je da postoji konsenzus između Vlade, Narodne banke, privrede, banaka i sindikata u sprovođenju neophodnih mera, kako bi prebrodila krizu sa što manje štete i zauzelo što bolje mesto u postkriznom periodu.
Šta je ono što privreda zamera bankama? Kažu, da neke nemaju milosti, pa čak i u vreme krize hoće da maksimiziraju profit. Uz ogradu da postoje one banke koje posluju u skladu sa dobrom poslovnom praksom. A kako to u stvarnosti izgleda? Više je primera. Preduzeću, recimo banka odobri kredit od milion evra po kursu od 101 dinara. Kad dođe vreme za vraćanje, ukoliko je kurs evra skočio na 106 dinara za evro, banka zahteva da se po tom većem kursu vrati kredit, ali ako evro oslabi, pa je kurs 95 dinara, onda traži da joj se vrati milion evra, ali po 103 dinara jer je po toj sumi odobrila zajam. Ili, drugi slučaj, jednostrano menjaju kamatne stope, odobre po jednoj, a do kraja cena zaduživanja bude veća i za trećinu.
Toplica Spasojević, direktor ITM grupe, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije i jedan od šest potpisnika apela srpske privrede, kaže za "Blic” da motiv zahteva da banke snize kamatne stope za kredite kako bi se obezbedilo finansiranje za razvoj privrede i nova zapošljavanja, ali i da preduzeća u Srbiji plaćaju svoja zaduživanja kao i ona u okruženju.
- Imamo situaciju da u Srbiji posluje 400 hrvatskih i 600 slovenačkih firmi koje su investirale tri milijarde evra u našu privredu, a da mi imamo po dve kompanije u Hrvatskoj i Sloveniji. To ukazuje da srpska privreda nije spremna za investicije, delimično i zbog toga što banke nisu u poziciji da daju jeftinije kredite jer su visoke obavezne rezerve, Narodna banka jeste oprezna, i dobro je što je tako, ali bi moglo da se razmisli o ovom predlogu - ističe Spasojević.
Da je stanje ozbiljno, potvrđuju i reči Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije. Privreda koja je nelikvidna, zadužena je kod banaka pod visokim kamatnim stopama.
- Zbog toga smo tražili da se hitno napravi dogovor sa Vladom, NBS, bankama i privrednicima, kako bi se došlo do kvalitetnog ili obostrano zadovoljavajućeg rešenja, da se reprogramiraju krediti koje privreda sada teško može da vrati.
Privrednici traže da se napravi odgovarajući grejs period od 12 il 24 meseca i da se izađe sa kreditnom ponudom, koja bi bila prihvatljiva za srpsku privredu. Nepohodno je i da se zaokruži pravni okvir i omogući stupanje na snagu zakona o finansijskom restruktuiranju privrede, kako bi izbegli probleme koje smo imali 90-ih godina, da banke postanu vlasnici srpskih kompanija i srpske privrede - kaže Bugarin.
Ipak, nemaju svi probleme kada se zadužuju. Jedna od takvih kompanija je "Metalac” iz Gornjeg Milanovca. Petrašin Jakovljević, generalni direktor, kaže da njihovo iskustvo sa bankama nije loše.
- Kreditne linije koje dobijamo su vrlo povoljne, zadovoljavajuće su kamatne stope, mada hipotetički, one uvek mogu da budu niže. Kad uzimamo kredit, tačno znamo do kog iznosa hoćemo da platimo određenu pozajmicu i maksimalno pregovaramo da dođemo do te kamatne stope. Ugovaramo maržu sa bankama, mada smo u takvoj situaciji jer smo redovne platiše i ne spadamo u grupu rizičnih, a što bi kredit učinilo skupljim - ističe Jakovljević.
Ćirić: Podržavam zahtev privrede
Apel srpske privrede, kako za "Blic” kaže Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, pokazuje da smo u teškoj situaciji i da moramo odmah da delujemo. Vremena za oklevanje nema.
- Podržavam zahtev privrednika. Krediti bi trebalo da budu jeftniji, teška je situacija i mora se naći model. Jedan od predloga je smanjivanje obavezne rezerve bankama, što bi omogućilo više novca privredi za izvozne i investicione projekte. Nastavićemo dijalog, a ogranizovaću sastanak na kojem će prisustvovati privrednici, premijer i guverner NBS. Rešenje se mora naći - ističe Ćirić.
Povezane vesti: Švajcarac skače, Vlada i NBS ne prave plan za spas dužnika Svi monopolisti će dobiti konkurenciju
.jpg)
