Izvor: B92, 12.Avg.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici očekuju novi udar krize
Beograd -- Privrednici očekuju udar nove recesije, ali kažu da već godinama Srbija ne izlazi iz sopstvenih problema.
Dužnička kriza Amerike i pojedinih zemalja Evropske unije još ne pogađa srpske privrednike. Niko, međutim, dileme nema da će "talas" svakako zapljusnuti i našu privredu. I to zato što Srbija godinama ne izlazi iz sopstvene krize, a svako pomeranje na međunarodnom tržištu samo podgreva postojeće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << probleme.
Vlada je već počela da razmišlja o merama koje bi trebalo da ublaže njene negativne efekte. U središtu pažnje biće izvoznici. Novca za nove subvencije nema, pa je ideja da se bankama odobri smanjenje obavezne rezerve, a one bi taj novac plasirale preduzećima čija je roba prisutna na stranim tržištima. I privreda ovu ideju pozdravlja, ali pod uslovom da kamate budu niže nego sada.
Očuvanje priliva stranih investicija biće jedan od glavnih zadataka Vlade. Budžet, koji se sporije puni ovih meseci, međutim, možda neće moći da izdrži dosadašnje iznose subvencija za svako novoovtvoreno radno mesto, koje idu do 10.000 evra. Još se ne zna da li će se i kada one menjati.
"Od pomoći su dugoročni krediti za likvidnost i pripremu za izvoz sa niskom kamatom i grejs periodom od godinu - dve. Uvek su potrebne niske kamate, jer ne možete da izvozite proizvod na tržište na kome su kamate tri puta niže nego ovde. Bilo bi dobro da ti krediti budu u dinarima. Suviše je rano da bi mi već osetili neke promene zbog krize. Tek ćemo videti kako će se kretati kamate i kako će se kretati kriza. Srpska privreda je, bez obzira na ova dešavanja, u krizi, a ova sadašnja može još dodatno psihološki da deluje na ljude", smatra Dragoljub Vukadinović, predsednik uprave "Metalca” iz Gornjeg Milanovca.
Ipak, bankari sumnjaju da će Narodna banka Srbije dozvoliti smanjenje obavezne rezerve, pa makar i za finansiranje izvoznika. Kako kažu, ovakve "ideje” su i ranije postojale, ali nikada nisu zaživele u praksi.
" Kada bi nam NBS odobrila manje rezerve bilo bi prostora za smanjenje kamatnih stopa za finansiranje izvoza. Trenutno se, u proseku, kamatne stope za kreditiranje preduzeća kreću od šest do 10 odsto. Pri tome je veća cena za manje firme, koje imaju i manji promet. Što se dinarskih kredita tiče, ne vidimo svrhu da preduzeće uzima kredit u dinarima za finansiranje izvoza", kažu naši sagovornici iz bankarskih krugova.
U slučaju da ova mera ipak zaživi, privrednici ne mogu da se nadaju da će dobiti zajmove na duži rok otplate od uobičajenih.
"Na rok od deset godina možemo da kreditiramo izgradnju fabrike, ali ne i prodaju robe u inostranstvu, koja se naplati gotovo odmah", kategorični su bankari.
Naša preduzeća, kako ocenjuje Privredna komora Srbije, osetiće pre svega pad tražnje u Italiji i Nemačkoj, a to su glavna odredišta našeg izvoza. Tražnja će se promeniti i u CEFTA regionu. Drugi problem je očekivani pad stranih ulaganja koja su vodeći pokretač novih investicija u Srbiji.
Privrednici smatraju da sadašnje cene po kojoj im banke nude kredite, ne mogu da izdrže ni jake privrede.
"Sadašnje kamate na kratkoročne kredite su od 1,7 do 2,2 odsto mesečno, što je od 26 do 30 odsto na godišnjem nivou.Previsoke su i interesne stope na dugoročne zajmove, koje se kreću od devet do 13 odsto. Izvoznim preduzećima potrebna je veća podrška u vidu pronalaženja mera za njihovo dugoročno finansiranje, jer naše firme sada ne mogu da budu konkurentne", kaže Slađan Disić, izvršni direktor "Simpa”.
Po njegovom mišljenju, nov sporazum sa MMF može biti koristan pod uslovom da utiče na očuvanje stabilnosti kursa dinara, jer, kurs mora da bude predvidiv.
S druge strane, Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije "Tarket” novi aranžman sa MMF smatra diskutabilnim.
"Dalje finansiranje prekomerne zajedničke potrošnje iz zaduživanja je put u katastrofu. Dužnička kriza u svetu će imati negativne posledice i na Srbiju. Imamo krizu dugova, nelikvidnost i to preti da uništi i onaj deo srpske privrede koji je još na nogama. Moramo da rešavamo svoje probleme, ovo nam je opomena da moramo doći do programa sređivanja industrije i poljoprivrede", smatra Pavičić.
