Izvor: BKTV News, 07.Apr.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredna politika: Rusko tržište ispred EU
Svi oni koji su sticajem (ne)srećnih okolnosti bili u poziciji da realizuju projekte sredstvima iz IPA pretpristupnih fondova Evropske unije, kako bi Srbija u procesu pridruživanja EU izgradila svoje kapacitete za puno članstvo, često su se susretali sa uzdržanim evrobirokratama koje nadmoćno gazduju tim fondovima.
Poseban specijalitet evrobirokrata su svojevrsne „preporuke“ tzv. menadžerima koji su dužni da se bespogovorno pokoravaju njihovim zahtevima tokom korišćenja >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ograničenih sredstava namenjenih za realizaciju projekta.
Budući da je srpska privreda bukvalno razorena, te da su gradske i opštinske kase sve praznije, sredstva iz fondova Evropske unije predstavljaju neku vrstu „infuzije“ koja izmrcvareno telo treba da oživi. Uz pomoć „evropskih fondova“ gradovi i opštine u Srbiji obnavljaju infrastrukturu, a u „oživljavanju srpske privrede“ vlasti se prevashodno oslanjaju na strane investitore.
Tako je Srbija prepuštena (zlo)volji upravo onih „vukova u jagnjećoj koži“ koji dolaze iz onih država koje su nam suprotno međunarodnom pravu i Božijoj pravdi oteli Kosovo i Metohiju, a sada još traže da se odreknemo i saradnje sa Rusijom.
Kako prenosi „Glas Rusije“, šef evropske delegacije u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da Evropska unija od Srbije očekuje da shvati ozbiljnost krizne situacije u vezi sa Ukrajinom, što valjda znači da on smatra kako je ponašanje Srbije do sada bilo neozbiljno, i još je naglasio da Evropska unija očekuje „da zemlje kandidati za članstvo podržavaju njene spoljnopolitičke stavove“, čime je kristalno jasno poručio da Brisel ne trpi drugačije mišljenje.
Koliko retorika prividno predusretljivih evrobirokrata može da postane gruba dokazao je portparol delegacije Evropske unije Endi Mekgafi koji je izjavio da Bosna i Hercegovina ima obavezu da svoj stav o Ukrajini uskladi sa EU, a s obzirom da je upotrebio reč „obaveza“, to znači da se isključuje svaka mogućnost sopstvene volje ili ne daj bože oponiranja.
Istini na volju, razlike između pomenutih „preporuka“ u realizaciji evro-projekata i traženih „obaveza“ iz domena evrointegracija gotovo da nema, jer oba uputstva postižu isti efekat, a to je da će biti onako kako žele evrokomesari.
Ako bismo se pažljivije zagledali u prošlost, uvideli bismo da je recimo u drugoj polovini dvadesetog veka SFRJ svoj izvoz u najvećem obimu usmeravala ka SSSR-u, tj. ka Rusiji. Ne treba biti vrsni ekonomista da bi se shvatilo da vodeće zemlje Evropske unije razvoj svojih privrednih potencijala sagledavaju kroz plasman roba na rusko tržište.
Dakle, ne treba ih slušati šta nam govore, nego šta rade. Toga je svestan i budući premijer Aleksandar Vučić koji kao iskusan državnik poručuje: „Srbija je na putu ka EU, ona poštuje svoje obaveze, ali neće imati neprijateljski stav prema Rusiji“. Srbija će pokušati da zaštiti svoje interese i imaće odgovoran odnos prema svom narodu i teritoriji.
Predrag Prokopljević
Tweet
