Izvor: RTS, 22.Nov.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor kao gladna godina
Oko tri i po hiljade ljudi u Srbiji je u pritvoru. U odnosu na broj stanovnika, to je više od svih zemalja članica OEBS-a. Neki u pritvoru provedu čak sedam godina. U rešavanju tog pitanja Evropska unija savetuje Srbiji ubrzanje sudskih postupaka.
Zatvori u Srbiji imaju gotovo dvostruko više stanara nego što im je kapacitet. Čak trećinu čine oni koji, u pritvoru, čekaju kraj suđenja. Ima ih tri i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << po hiljade, što je u odnosu na broj stanovnika više od svih zemalja članica OEBS-a.
Pravni stručnjaci smatraju da su mnogi, pod pritiskom javnosti, u pritvoru bez potrebe. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić smatra da se čini da i tužioci ponekad suviše insistiraju na određivanju pritvora "kao da će samim tim što je pritvor određen oni lakše postići osuđujuću presudu".
Prema njegovim rečima, to nije adekvatno i potrebno je u praksi iznaći bolje alternative pritvoru.
"Sud mora da ima snage da strogo poštuje Zakonik o krivičnom postupku koji striktno kaže da je pritvor poslednja opcija kada se cilj ne može postići nekim drugim blažim merama koje su u postupku moguće", izjavio je Škulić.
U Ministarstvu pravde tvrde da je postojeća sudska politika ispravna. "Sudovi su nezavisni i sudovi uvek odlučuju da li će nekom produžiti pritvor ili ne, ali smatram da je pritvor dobra mera koja daje rezultate, jer upravo zbog takve politike se sprečava ponavljanje krivičnih dela", rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
U Evropskoj uniji misle drugačije. "U izveštaju Evropske komisije pominjemo pitanje pritvora. U Srbiji je broj pritvorenih veoma velik. Jedno od rešenja jeste ubrzavanje postupaka", ističe Tomas Njoki iz delegacije Evropske unije u Srbiji.
Veliki broj pritvorenih povećava i mogućnost greške. Odnosno, kada posle dugog pritvora sud donese oslobađajuću presudu, bivši pritvorenik dobija visoku odštetu, ali veoma teško društvenu rehabilitaciju.
Stručnjaci kažu da je boravak u pritvoru traumatičan. "Ta faza socijalnog poniženja jeste najizraženija u fazi pritvora. Tada se pojavljuju i ona tzv. fatalistička samoubistva, jer to ljudi teško podnose. Još kad se dokaže da je neopravdano lišen slobode, onda je lom u duši veliki", kaže bivši upravnik zatvora Zlatko Nikolić.
Alternative pritvoru mogu da budu jemstvo, kada postoji strah od bekstva, ili druge mere koje se odnose na ograničenje slobode kretanja, poput kućnog pritvora ili zabrane posećivanja određenih mesta ili kontakta sa određenim osobama.
