Izvor: Politika, 18.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primena standarda Evropske Unije u NBS
Dva i po miliona evra ulaže se u projekat podizanja institucionalnih kapaciteta i efikasnosti srpske centralne banke
Evropska centralna banka pomoći će Narodnoj banci Srbije u primeni standarda Evropske unije u oblasti bankarskog poslovanja. Protokol o saradnji potpisali su juče u NBS guverner Dejan Šoškić, šef delegacije Evropske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji Vensan Dežer i član Izvršnog odbora ECB Gertrude Tumpel Gugerel.
EU je za realizaciju programa izdvojila dva i po miliona evra iz sredstava pretpristupne pomoći, a program će biti završen u januaru 2013. godine. Reč je o projektu tehničke pomoći ECB-a i partnerskih centralnih banaka Unije srpskoj centralnoj banci, čiji je cilj jačanje institucionalnih kapaciteta i efikasnosti NBS u sprovođenju osnovnih funkcija.
Guverner Šoškić je rekao da projekat, čije sprovođenje je počelo 1. februara, predstavlja nastavak analize potreba NBS sprovedene 2008. i 2009. godine. U njegovom sprovođenju biće uključeni stručnjaci iz ECB-a i 21 centralne banke zemalja članica EU i dodao da će biti obuhvaćeno 11 različitih oblasti. U pitanju su nadzor poslovanja finansijskog sektora, usaglašavanje propisa, liberalizacija tokova kapitala, upravljanje deviznim rezervama, monetarne operacije, zaštita korisnika finansijskih usluga, evropske integracije, ekonomske analize i istraživanja, statistika, platni sistem i finansijska stabilnost.
Tumpel Gugerel naglasila je da projekat predstavlja deo priprema NBS za ulazak u Evropski sistem centralnih banaka. Po njenoj oceni svetska ekonomska kriza ukazala je na značaj dobrog stanja javnih finansija određene zemlje, ali i na značaj centralnih banaka u očuvanju finansijske stabilnosti.
Na novinarsko pitanje da prokomentariše povećanje kreditnog rejtinga Srbije, guverner Šoškić izjavio je da je povećanje kreditnog rejtinga dobar znak za dugoročno zaduživanje sa dosadašnjih „BB-” na „BB”, prema agenciji „Standard end Purs”, ali da percepcija Srbije u očima investitora još nije dovoljno dobra zbog čega se mora težiti daljem popravljanju rejtinga.
– To je dobar znak, ali nema prostora za neko naročito slavlje, već je to podstrek da se dalje radi na makroekonomskoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Svako popravljanje kreditnog rejtinga popravlja ukupnu percepciju rizika investiranja u određenu zemlju i to za posledicu najčešće ima smanjenje rizikopremije i smanjenje cene finansiranja deficita zemlje na domaćem i međunarodnom tržištu. Srbija mora težiti da dalje popravlja kreditni rejting i da počne da dostiže kreditni rejting zemalja koje su na sličnom nivou bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, ali i iznad toga, naglasio je guverner.
On je podsetio da agencije za utvrđivanje kreditnog rejtinga daju ocenu ukupnog rizika zemlje na osnovu čitavog niza parametara i na svakom od tih polja Srbija mora da čini korake napred, jer je to jedini način da se napredak u ocenjivanju kreditnog rejtinga nastavi.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer smatra da je poboljšanje kreditnog rejtinga rezultat posvećenosti Srbije evropskim integracijama, što uliva poverenje investitorima, kao i uspostavljanja makroekonomske stabilnosti uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.
J. R.
objavljeno: 19.03.2011
.jpg)
