Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2014, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Primena ekoloških standarda do ulaska u EU

Srbija će do stupanja u EU morati da primeni gotovo sve evropske ekološke standarde, a samo uz doslednu primenu zakona moći će da nađe način za finansiranje uvođenja tih standarda, izjavio je danas menadžer projekata životne sredine Delegacije EU u Srbiji, Rajner Froj nd.

Frojnd je na skupu o usvajanju tih standarda u konferencijskom centru lista Danas ukazao da se prelazni periodi, odnosno odlaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << primene, mogu dobiti samo za mali broj standarda koji iziskuju velika ulaganja, i to uz veoma dobar i planovima finansiranja potkrepljen predlog prilagođavanja.

Kao primer takve oblasti naveo je preradu otpadnih voda, gde se prilagođavanje Srbije može očekivati tek od 2020, a možda i 2025. godine.

Upravljanje otpadom je primer sektora koji je isplativ i čije troškove će Srbija moći da podnese pod uslovom da dobro primenjuje zakone.

Kako je naveo, Srbija sprovodi Strategiju i Akcioni plan, deponije koje su u skladu sa evropskim standardima služe skoro 20 odsto stanovništva, a stopa prikupljanja otpada je 80 odsto. Ipak, ostaje problem nesanitarnih, "divljih deponija".

Plan za otvaranje regionalnih deponija koje će zameniti nesanitarne, može uspeti isključivo ukoliko se, kada one počnu da rade, nepropisne zatvore i spreči odlaganje na njima, kazao je Frojnd, dodavši da u suprotnom regionalna deponija neće biti isplativa.

EU je u prošlih 10 godina za unapređenje životne sredine u Srbiji dala 700 miliona evra, na tu oblast odlazilo je oko 25 odsto novca koji Srbija redovno dobija i tako će ostati i ubuduće, kazao je on.

Bogosavljević - Bošković: Potrebno 10,6 milijardi dolara

Ministarska poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković rekla je da očekivana ulaganja od 10,6 milijardi evra u životnu sredinu da bi se Srbija uskladila sa standardima EU, pokazuju koliko je infrastruktura u Srbiji nerazvijena.

Kao poseban problem navela je komunalne otpadne vode i vodosnabdevanje, za šta će otići polovina sredstava.

Ona je rekla da je sistem upravljanja ambalažnim otpadom uspostavljen i najavila da će do kraja ovog meseca biti doneta Uredba o smanjivanju obima ambalažnog otpada 2015-2019, kojim se uvode i specifični ciljevi za reciklažu koji će biti okvir za aktivnosti u narednim periodu.

Ministarka je ukazala da će veliku ulogu morati da ima lokalna samouprava, pogotovo je za recikliranje više od 30 odsto otpada, potrebno njegovo razvrstavanje.

Belanović - Kokir: Postupno napredovanje

Generalna direktorka kompanije za prikupljanje reciklažnog otpada SEKOPAK Violeta Belanović Kokir ukazala je da je u Srbiji za ovu godinu cilj za ponovo iskorišćenje otpada 30 odsto, dok je u EU 65 odsto, a za reciklažu u Srbiji cilj je 25 odsto, a u EU i do 80 odsto.

Ona je ukazala da se ne može očekivati isuviše brz rast, i ocenila je da je iz iskustva evropskih zemalja moguće očekivati rast od pet odsto godišnje, što znači da se za pet odsto poveća reciklaža i isto toliko smanji odlaganje na deponije.

Violeta Belanović Kokir je rekla da je SEKOPAK sa partnerima od 2010. do 2013. sakupio i poslao na reciklažu 90.000 tona otpada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...