Izvor: Politika, 17.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijavljivanje imovine važno za evrointegracije

Brisel insistira na trajnoj borbi protiv korupcije a u svim državama EU postoje zakoni po kojima nosioci javnih funkcija podnose podatke o prihodima

Srbija nema direktnu obavezu prema Evropskoj uniji da poseduje imovinske karte svojih funkcionera, ali prijavljivanje te imovine, koje zasad teče sporo, je jedan od osnova za ocenu vladavine prava u Srbiji koju Brisel upisuje u godišnjem izveštaju o napretku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ka EU.

„Zapravo, ono što EU traži jeste trajna borba protiv korupcije, uključujući tu i prevenciju”, navodi Tanja Miščević, potpredsednica odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Ona kaže da ne postoji standard EU o načinu na koji se kontroliše i sprovodi borba protiv korupcije i da svaka država ima antikorupcijske mere kao zakonodavni okvir iz kojeg onda proizilazi obaveza prijavljivanja pomenute imovine.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, tvrdi da je prijavljivanje funkcionerske imovine, kao jedan od elemenata za prevenciju korupcije, ipak „neka vrsta standarda”, i to ne samo u EU, već i šire. Jedino, što u svakoj zemlji nije isti krug funkcionera koji prijavljuju imovinu, nije isti krug podataka koji se popunjava i nije svuda regulisana javnost podataka.

Nenadić ističe i da se poslednjih godina vodilo računa u EU o tome da zemlje koje su joj pristupale ugrade mehanizam koji bi obezbedio da funkcioneri prijavljuju imovinu i da se potom ti podaci objavljuju. Takav sistem, pre Srbije, ustanovile su i neke susedne države, Hrvatska i Bosna i Crna Gora.

Evropska komisija može da ograniči priliv sredstava iz različitih fondova EU ako zaključi da postoje problemi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Tim povodom Miščevićeva kaže da se u ovom momentu ta borba za Srbiju samo procenjuje i da „nije u vezi sa pitanjima umanjivanja ili ukidanja fondova EU, jer fondovima sada upravlja Delegacija EK u Beogradu”.

O značajukoji EU pridaje prijavljivanju imovine funkcionerapokazuje i aktuelni slučaj Rumjane Želeve, bugarske kandidatkinje za evropskog komesara, od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavljenoj imovini. U postupku prijavljivanja imovine važni su, prema rečima Miščevićeve, preciznost i ispravnost. U slučaju Želeve problem, kako kaže ona, može da bude i to što nije na odgovarajući način prijavila imovinu, ili to što ta prijava nije adekvatno stavljena na uvid javnosti.

Miščevićeva podseća i na to da je 1998. godine pala Evropska komisija sa Žakom Santerom na čelu. Tada je Evropski parlament konstatovao eventualno postojanje korupcije u slučaju jednog od članova komisije. Budući da je istraga ukazivala na to da je taj član EK koristio svoju poziciju za pribavljanje neke protivpravne koristi, Santer je odlučio da podnese ostavku, na osnovu čega je onda otišla i cela komisija.

Biljana Čpajak

[objavljeno: 18/01/2010]

Nastavak na Politika...