Izvor: RTS, 30.Jun.2015, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti li regionu nestašica struje
Region bi u narednoj deceniji mogao da se suoči i s ozbiljnim manjkom struje, jer iz Evropske unije upozoravaju da zbog zastarelosti treba zatvoriti čak 13 termoelektrana. Kakve mogu biti posledice, s obzirom na to da 70 odsto struje dobijamo upravo sagorevanjem uglja u termoelektranama?
Evropske analize pokazuju da su termoelektrane na Balkanu veoma zastarele. Onih koje su završile proizvodni vek najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ima u Srbiji – pet, u Bosni i Hercegovini jedna manje, u Makedoniji dve, i po jedna u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
"Ono za šta se EU zalaže to je da se poštuju neka pravila i principi o smanjenju zagađujućih materija, kako zbog zdravlja stanovništva tako i zbog efekta staklene bašte", kaže Predrag Radovanović iz Društva termičara Srbije.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković ističe da se stari kapaciteti moraju zatvarati.
"Mislim pre svega na stare termokapacitete, koji su neefikasni, a sa aspekta zaštite životne sredine ekstremno nepovoljni i kao takvi moraju biti zatvoreni u narednih nekoliko godina", rekao je Rajaković.
Hrvatska je već u panici da će zbog velike emisije štetnih gasova proizvodnju struje morati da zameni uvozom. Srbija je potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope i u obavezi je da primeni Direktivu o velikim ložištima.
"U skladu s odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice, pre 2023. godine ne postoji obaveza gašenja termoblokova koji nisu usklađeni s Direktivom. EPS je već sproveo i planira da realizuje niz projekata kojima će rad termokapaciteta biti usaglašen s Direktivom", saopštio je EPS.
Iz EPS-a podsećaju da su gotovo eliminisali prašinu jer su elektrofilteri ugrađeni u 13 termoblokova. A uveliko se, kažu, radi i na smanjenju azotnih oksida i sumpor-dioksida. Inače, u okviru prve faze kineskog aranžmana, vrednog 360 miliona dolara, u Kostolcu je počela i gradnja fabrike za prečišćavanje štetnih gasova.
"Ovo su veoma skupi potezi, dugoročni. Evropska unija je već dva puta pomerala rokove za poštovanje tih pravila. Zato što mnoge bogatije članice EU nisu mogle da ispune te kriterijume, sledeći rok je tek 2023. godina, tako da mi imamo sasvim dovoljno vremena da to ispunimo", kaže Predrag Radovanović.
Proizvodnja zelenih kilovata za Srbiju je skupa. Međutim, Evropska unija insistira na što većem korišćenju čiste energije iz obnovljivih izvora – sunca, vode, vetra, biomase.
