Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2014, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prestonica na suši

DETE koje u ovom trenutku stasava u Beogradu sasvim sigurno neće živeti u uslovima u kojima su živeli njegovi preci. Da zanemarimo one ekonomske uslove, koji se uveliko strmoglavljuju, ovog puta pričamo o vremenskim prilikama i nebu koje očekuje ovo dete u doba kada bude zreo, pa i sredovečan čovek. Dosadašnji tok ove zimske sezone samo potvrđuje ovu tezu, pa smo za mišljenje upitali meteorologa Vericu Gburčik, stručnjaka koji sarađuje sa Institutom za multidisciplinarna istraživanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << a čest je konsultant unutar projekata EU koji se bave klimatskim resursima i promenama izazvanim globalnim otopljenjem. Najtoplija decenija - Duga, topla jesen i dosadašnji tok zime uveli su nas u najhladnije doba godine, koje je, opet - zaprepašćujuće toplo - kaže za „Novosti“ Verica Gburčik. - Nacionalna okeanografska i atmosferska agencija Amerike koja funkcioniše u sastavu Svetske meteorološke organizacije objavila je preliminarni izveštaj za 2013. godinu, koji pokazuje da je protekla godina jedna od tri najtoplije od 1850, od kada se instrumentalno mere meteorološki parametri. Kada izveštaj bude finalizovan, odnosno kada se obrade podaci za poslednja dva meseca, moguće je da se prošla godina popne još jedno ili dva mesta naviše. Istovremeno, SMO (Svetska meteorološka organizacija) je objavila da je prva decenija ovog veka (od 2001. do 2010. godine) najtoplija dosad. Taj period nije karakterističan samo po visokoj prosečnoj temperaturi, već i po još jednoj posledici promena klime: visoka je učestalost i intenzitet ekstremnih događaja. - U pojedinim delovima sveta to su uragani i tajfuni, u drugima poplave, a u trećim suše - dodaje Gburčikova. - Oni se događaju istovremeno, ali na različitim delovima planete. Istovremeno, ova decenija je za oko 20 odsto imala veći broj ovih ekstremnih događaja u odnosu na prethodnu deceniju. Ono što je takođe uznemiravajuće, jeste da su ove pojave nanele štetu za oko 50 odsto veću u odnosu na dekadu pre nje. To znači da su vetrovi, poplave i druge nepogode bili znatno intenzivniji. Glavni generator ovih globalnih promena su gradovi, i otuda je Evropska agencija za životnu sredinu na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru posebno ukazala na osetljivost i povredivost gradova i njihovog stanovništva. Urbani način života je sve više rasprostranjen, pa danas više od polovine svetskog stanovništva živi u gradovima, u kojima je najveća potrošnja svih resursa i generisanje otpadnih materija svih vrsta.SKANDINAVIJA I SALMONELA U letnjem periodu u skandinavskim zemljama locirana su mnogobrojna oboljenja mališana od salmonele. Na zaprepašćenje stručnjaka, ovakvo bakterijsko oboljenje nije zapamćeno na dalekom severu Evrope. - To se tumači neodgovarajućim temperaturama vode i hrane, koje su u proseku više nego što su bile, pa su omogućile razvoj ovih bakterija, toliko stranih skandinavskom području. - Neophodno je da se urade programi daljeg održivog razvoja gradova, koji treba da obuhvate procenu osetljivosti, povredivosti, mogućnosti prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanje tih promena. Jedna od mera je korišćenje obnovljivih izvora energije, jer oni ne emituju zagađujuće materije, a energija koju koriste je neiscrpna. Poslednji izveštaj Međunarodnog panela za promene klime (Panel su formirale UN 1988. godine) pokazuje da se trend globalnog otopljavanja nastavlja, pa danas više od 95 odsto naučnika sveta smatra da je uzrok ove promene čovek (antropogeni uticaj). - Već je poznato da su uzrok otopljavanja takozvani gasovi staklene bašte koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Međutim, nova saznanja govore da više nije najbitniji ugljen-dioksid, već fluorisani gasovi (takozvani f-gasovi) koji imaju više hiljada puta veći efekat na globalno zagrevanje od ugljen-dioksida! To su gasovi koji se uglavnom koriste u rashladnim uređajima i stvaraju nam prijatnu mikroklimu. Za uzvrat, izazivaju globalni porast temperature vazduha, pa zato dramatično ugrožavaju makroklimu.FUNKCIJA SLOMA Ritam po kojem se planeta zagreva odvija se po takozvanoj eksponencijalnoj funkciji. Prema objašnjenju naše sagovornice, to je matematička funkcija koja pokazuje ubrzan rast i intenzitet određene pojave. Svaki proces u prirodi (ili onaj koji je veštački izazvan), koji se odvija po takvoj funkciji neodrživ je, i u jednom trenutku neminovno vodi do sloma! Naša muka U svetlu svih promena koje se događaju na planetarnom nivou, Beograd i Srbija imaju svoje nimalo prijatno mesto. Dete, s početka ove priče, odrastaće u mnogo toplijem gradu, bez snegova zimi, ali sa sušama leti. - Prema prognozama Međunarodnog panela iz 2013. godine, naše područje u budućnosti biće pretežno pogođeno sušama i toplijim vremenom. Jugoistočna Evropa spada u područja gde će sušni periodi nanositi veliku štetu, a ujedno će biti uočljiv postepen gubitak zdrave vode. To ne znači da povremeno neće biti obilnih padavina i poplava, ali će to biti kratkotrajni ekstremni događaji. Tako možemo da očekujemo da do polovine veka tokom zime više neće biti snega, a led na rekama će se potpuno izgubiti. Ovakvo vreme produžiće i vegetativni period biljaka. Prema podacima kojima barataju evropski stručnjaci, na prostoru Starog kontinenta ovaj period je već u proseku duži za oko 20 dana u odnosu na klimatske normale. - Sve ovo ukazuje da brzo moramo da donesemo program restrukturiranja svih sektora, od poljoprivrede, preko energetike do vodoprivrede. Posebno treba obratiti pažnju na zdravstveni sistem. „Vektori“ prete Alarmantan deo priče o vremenu u kojem ćemo živeti za samo nekoliko decenija ili čak godina, odnosi se na pomeranja toplijih klimatskih pojaseva ka Beogradu i Srbiji. Oni se pomeraju ka severu i uočljive su migracije takozvanih „vektora“ - prenosilaca zaraznih bolesti iz tropskih krajeva prema nama i centralnim delovima Evrope. To su uglavnom insekti i glodari, pa su pojave malarije i denga (afričke) groznice već evidentirane čak i u Skandinaviji! - Komarci prvi migriraju i strahovito se brzo prilagođavaju klimatskim promenama, znatno brže nego čovek - dodaje Gburčikova. - Moramo da znamo da na određenom podneblju ljudi vekovima stiču imunitet na uobičajena oboljenja vezana za tu oblast. Ova, nova oboljenja su jedna vrsta šoka, jer je ljudima potrebno vreme da se adaptiraju i steknu imunitet na određene vrste oboljenja sa kojima se do tada nisu sretali. Tako nas čeka neka drugačija budućnost. Neko drugo doba i neko drugačije vreme, kada nebo budu prekrivali oblaci koje naši dedovi nisu pamtili, i kada nas budu polivale kiše koje naše bake ne bi mogle da prepoznaju. Ne bismo voleli da ovakve priče zvuče apokaliptično. Možda će nauka uspeti da omogući našim potomcima da se izbore sa nevoljama koje će ih dočekati s neba. A možda neće? Možda ih je nauka u sve to i uvalila.

Nastavak na Večernje novosti...