Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Sep.2024, 17:25
Prerada otpada za čistu energiju i zdravu životnu sredinu
Bez obzira na to da li je ekstremno vreme rezultat redovnog klimatskog ciklusa planete ili posledica staklene bašte, nesumnjivo je da postoji način da u određenoj meri i mi pomognemo planeti. Jedan od njih je prerada otpada sa ciljem dobijanja energije. Ova tehnologija u zemljama evropske unije primenjuje se decenijama i trenutno postoji više od 500 takvih postrojenja. Srbija je izgradnjom postrojenja u Vinči dobila prvi takav objekat, ali je po pitanju primarne separacije i prerade >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << otpada i dalje na nezadovoljavajućem nivou, ocenili su stručnjaci.
Za 15 godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, Srbija nije uspela da napravi ni prvi korak, a to je da se na nivou lokalnih samouprava izmeri količina i vrste otpada koje imaju, kako bi se na osnovu toga pravila sistemska rešenja. Sa druge strane, dodaju stručnjaci, i dalje se ogroman novac ulaže u izgradnju regionalnih sanitarnih deponija koje su prevaziđene.
Šef Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović kaže "Procene koje u Privrednoj komori radimo govore da Srbija godišnje gubi preko 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje sahrani u divlje deponije, smetlišta, podzemne kontejnere i razne druge kreature koje smo razvili. Ako mi sada već znamo da ćemo 2030. godine moći samo 10% otpada moći da odlažemo na deponije, pa zašto ih gradimo?
Izgradnja spalionica bila bi daleko efikasnija i sa finansijskog aspekta ali i po pitanju zaštite životne sredine, jer se umanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a ujedno se smanjuje i masa otpada za 75 odsto. Ipak, tehnologija prerade otpada u energiju samo je jedan od koraka kojim se brine o životnoj sredini i javnom zdravlju.
Igor Jezdimirović iz Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine" navodi "Prvo se kada posmatramo hijerarhiju upravljanja otpadom onako kako u EU to funkcioniše ide na prevenciju nastajanja otpada, ponovnu upotrebu, reciklažu i tek onda ono što nismo uspeli u ta prva tri koraka možemo da pošaljemo na dobijanje energije iz otpada da bi ono što ostane nakon tog procesa moglo na bezbedan način da bude deponovano.
Koliko po pitanju obrade otpada kaskamo za Evropom govori i podatak da u zemljama Evropske unije svega 24% ukupnog otpada završi na deponijama, dok se veći deo reciklira ili koristi za dobijanje energije.
Iako za Srbiju ne postoje tačni podaci, procenjuje se da više od 90 odsto komunalnog otpada ode na deponije, uključujući i značajan deo industrijskog otpada koji se može iskoristiti za dobijanje energije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
