Izvor: Šumadija Press, 29.Okt.2015, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko Ruralnih centara do evropskih para
Polovinom sledeće godine biće objavljeni prvi konkursi za korišćenje sredstava Evropske unije iz IPARD programa u kome je 175 miliona evra namenjenih za subvencije agrara u Srbiji.
Najoptimističnije prognoze su da bi prvi novac, koji bi poljoprivrednici u Šumadiji mogli da dobiju, legao na račune tek 2017. godine. Za evropske pare potrebno je ispoštovati strogu proceduru, u kojoj treba da se snađu najpre državne institucije, a potom lokalne samouprave, koje nemaju pristup >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << fondovima, i na kraju sami poljoprivrednici. Za njih je od presudne važnosti da budu dobro informisani i udruženi.
Kragujevačka administracija osnovala je Ruralne centre u Stragarima i četiri šumadijska sela, u nameri da poljoprivrednicima približi pojmove i načine konkurisanja, ne samo za novac iz IPARD programa, već i za sredstva iz nadležnih ministarstava. Reč je više o informativnim pultovima.
– Potrebno je najpre da ih informišemo, jer nećemo iskoristiti namenjeni novac iz fondova, ako većina njih ne zna šta je IPARD. Zatim sledi tehnička podrška i kako doći do tog novca. Osnovali smo pet ruralnih centara ka kojima gravitira 30 sela iz Šumadije- u Stragarima, Čumiću, Dobrači, Gornjoj Sabanti i Donjim Komaricama. Određenim danima zaposleni iz Uprave za poljoprivredu i Uprave za projekte odlaze u mesne zajednice i informišu ih. Ruralni centri su osnovani iz postojećih resursa i nisu iziskivali dodatne troškove u gradskom budžetu – kaže Minja Obradović, član Gradskog veća za upravljanje projektima, međunarodnu i unutrašnju saradnju.
Ruralni centri za sada predstavljaju jedini opipljiv korak lokalne samouprave ka evropskom novcu. Osnovani su ove godine. Evropska unija je novac za postizanje konkurentnosti domaće poljoprivrede i ravnomerni ruralni razvoj namenila da se koristi u periodu od 2014. do 2020. godine. Poljoprivrednici u Srbiji, pa i u Šumadiji imaju još četiri godine da savladaju informativne prepreke i usvoje termine i skraćenice koje EU preferira.
Novi uslov – udruživanje
Potom će se sudariti sa novim. Minja Obradović kaže da je premalo stručnjaka koji znaju da prave i pišu projekte, bar onih koji se nalaze u lokalnoj administraciji. Nemoguće je očekivati, kaže ona, da stručnjaci iz te oblasti rade za platu u gradskoj upravi. Druga stavka je formiranje LAG-ova, lokalnih akcionih grupa i prevedeno, udruženja poljoprivrednika. Evropska unija, naime, prepoznaje udružene poljoprivredne proizvođače. U procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim moraće da se usvoji čitav set koji bliže definiše udruživanje poljoprivrednika u LAG-ove. Za sada postoji samo jedno udruženje u Levču.
– Poenta je da se novac i odlučivanje spuste na lokalni nivo. Niko bolje neće znati zašta je novac najpotrebniji od samih poljoprivrednika. LAG-ovi će moći da konkurišu i ako im koncept prođe, dobiće novac. Zato je potrebno poraditi na udruživanju – dodaje Minja Obradović.
Primer kako funkcionišu kooperative predstavnici lokalne samouprave su videli u italijanskoj oblasti Ređo Emilija. Ako deset poljoprivrednika proizvodi pšenicu, udruženi mogu da naprave mlin, ukoliko bi kao zadruga aplicirali za projekte. Jedini takav primer za sada u Srbiji zabeležen je u Braničevskom okrugu gde su proizvođači kupili sušaru.
– Italijani su 70. godina prošlog veka dolazili u tadašnju SFRJ da vide kako funkcionišu zadruge i kopirali su taj sistem. Sada mi moramo od njih da učimo, kaže – Gordana Damnjanović, član Gradskog veća koja je posetila nekoliko kooperativa u Italiji.
Prva sredstva – 2018?
Čak i da se kragujevačka administracija pripremi najbolje što može da uzme novac koji je Šumadincima na raspolaganju, Evropska unija neće tolerisati propuste na državnom nivou.
– Bez akreditovane Uprave za agrarna plaćanja u stvari ne možemo da koristimo odobrene milione. Ta uprava treba da raspisuje konkurse. Formiranje uprave je dug proces. Treba vremena da se prime stručni ljudi, obuče, da prouče procedure i standarde u tom postupku. Čak i da sada imamo akreditovanu upravu, i da se sad raspiše konkurs koji mora biti otvoren tri meseca, dok se okonča cela procedura proći će dosta vremena. U najboljem slučaju prvi novac mogao bi da stigne 2018. godine. Bojim se da ovih 175 miliona, što je inače veoma malo za naš agrar, neće biti iskorišćeni više od dvadesetak procenata – prognoze su profesora Ševarlića koje je prenela Slobodna Evropa.
IPARD programi namenjeni su ruralnom razvoju i trebalo bi posluže onima koji su se već dokazali u poljoprivrednoj proizvodnji i kojima su potrebna sredstva isključivo za unapređenje konkurentnosti, bilo da su to fizička ili pravna lica. Ovaj evropski program usaglašen je sa nacionalnim merama, ali nije moguće istovremeno koristiti i nacionalnu, i evropsku finansijsku podršku.
Uloži pa čekaj
Primera radi, ukoliko je kroz nacionalne mere definisano da se subvencionišu višegodišnji zasadi, onda proizvođač neće moći da dobije novac iz IPAR fonda za to. Međutim, sredstva iz fonda može da koristi, recimo, za izgradnju hladnjače, sušare, prerađivačke kapacitete. Druga karakteristika kod konkurisanja je – prvo uloži, pa čekaj povraćaj.
Osnovna pogodnost je povraćaj sredstava od 60, 65 i 70 procenata. Prvi postotak od 60 odsto se odnosi na poljoprivredna gazdinstva, fizička lica i pravna lica. Drugi, od 65 procenata namenjen je poljoprivrednicima koja su u trenutku podnošenja projekta mlađa od 40 godina, i 70 procenata je povraćaja sredstava za planinska područja i područja sa otežanim uslovima rada. Na teritoriji Kragujevca u tu grupu spadaju Dulene, Ljubičevac, Adžine Livade, Bukurovac, Trešnjevak i Ramaća.
Uložiti pa čekati evropski novac, takođe je prepreka koju će poljoprivrednici morati sami da reše ili da se obrate bankama. Prilikom konkurisanja poljoprivredni proizvođači moraju da obezbede pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije. Odnosno krajnji korisnik na bankovnom računu treba da ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. Tu država i lokalne samouprave treba da odigraju značajnu ulogu, odnosno da pruže pomoć proizvođaču da obezbede odgovarajuća sredstva.
Nakon obezbeđivanja sredstva za investiciju, poljoprivredni proizvođač konkuriše na objavljeni konkurs i dostavlja svu potrebnu dokumentaciju kako bi ušao u proces odobravanja projekta. Važno je napomenuti da investicija ne sme biti započeta pre nego što je projekat odobren. Pošto se projekat odobri, korisnik može započeti investiciju, ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. Veoma značajno je i da svaka investicija ima minimalni rok trajanja, a to je pet godina.
To znači da je korisnik dužan da, u tom vremenskom periodu, održi investiciju (ne sme da otuđi objekat ili da mu promeni namenu), a sa druge strane mora da dostigne standarde EU, u zavisnosti od vrste investicije. U suprotnom, korisnik je dužan da vrati sav novac.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
