Izvor: RTS, 01.Jun.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa EU, šansa za privredu
Tokom procesa pregovora o punopravnom članstvu u EU, srpska privreda će dobiti ujednačene standarde za poslovanje, slobodnije i transparentnije tržište, unapređenu infrastrukturu i bolji pristup tržištima ne samo u EU, već i šire, izjavila je savetnica Ministarstva privrede Ana Trbović.
Srbija će morati da ubrza usklađivanje sa različitim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << standardima EU i to može zaista da promeni određene privredne grane, kao na primer građevinsku industriju, gde se sada tradicionalno najviše koristi cement, a u Uniji se on već manje koristi zbog novih materijala, objasnila je Ana Trbović za Tanjug.
U oblasti zaštite životne sredine, moraće da se primene novi standardi koji će zahvatiti jedan dobar deo privrede, gde će morati da se uloži u dodatno precišćavanje otpadnih voda ili vazduha, a to je nešto što se uvek ostavlja za kraj zato što je skupo, rekla je Ana Trbović.
"Dobra vest je da EU ima fondove koji pomažu privredi da ove standarde dosegnu", rekla je ona i dodala da Srbija sada, pored redovne pomoći EU za tehničko usklađivanje, ima pristup IPA 2 fondovima, koji su namenski za infrastrukturu i za poljoprivredu, koja treba da se osavremeni i samim tim biće produktivnija.
"Naravno, kada postanemo članica EU, imaćemo pristup fondovima koji se posebno odnose na pomoć poljoprivrednicima i to će verovatno biti najveći efekat članstva u EU", rekla je Trbović.
Kada je reč o infrastrukturnim projektima Trbovićeva je rekla da umesto nekih 190 miliona evra godišnje, koje je Srbija do sada dobijala za usluge eksperata za pomoć raznoraznim institucijama i za mali broj infrastrukturnih projekata, sada se očekuje više novca za infrastrukturu.
"I tu opet imaju priliku domaće firme da se prijave na tenderima i učestvuju u građevinskim projektima, pošto očekujemo da će najzad da se otkoči proces javnih nabavki i da ćemo moći da ulažemo mnogo više i u železnice i u puteve. Postoje sredstva koja je davno odobrila Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)", podsetila je Trbovićeva.
Sada, nažalost, zbog poplava postoji dodatni razlog da se ta sredstva, koja su već odobrena, iskoriste na pravi način, da se podigne infrastruktura, ocenila je Trbovićeva.
"A samim tim očekujemo više investitora, pošto je njima bitno, koliko brzo njihov proizvod može da dođe do određenog izvoznog tržišta, i za većinu proizvoda uvek je jeftinije za prevoz koristiti reku ili železnicu, nego kamione", objasnila je specijalna savetnica Ministarstva privrede.
Pošto je Srbija kandidat za članstvo u EU, ona je time obezbedila sebi ulaznu kartu za pojedine programe EU, van onoga što naša država dobija kao zemlja-kandidat za članstvo u EU i to su programi na koje se prijavljuju sve države članice, rekla je Trbović.
Najpoznatiji program EU bio je nekad FP7, a sada ima naziv Horizont 2020, gde srpski naučnici mogu zajedno sa naučnicima iz cele Evrope, da učestvuju u projektima i gde smo mi dobili, značajna sredstva kao država.
"S druge strane, mi sada takođe imamo saradnju sa EU u oblasti preduzetništva, tako da već par godina u Srbiji postoji nešto što se zove evropska mreža za preduzetništvo, koja pomaže našim privrednicima, daje im kontakte, poslove za izvoz, što je jako značajno", objasnila je Trbovićeva.
Finansijski gledano, najveći pomak je napravljen kada je najzad na osnovu jedne regionalne inicijative sa EU napravljen Fond za rastuća preduzeća, koji je na snazi od pre nekih mesec dana.
"Radi se o 77 miliona evra, i to je za preduzeća kojima treba zajam između jedan i 10 miliona evra koja su već pokazala određeni rast i trebaju im sredstva za dodatan rast i taj program sprovodi EBRD", navela je ona.
Za uzvrat EBRD dobija udeo u vlasništvu i mogućnost da kasnije, kada preduzeće poraste i razvije se ili proda svoj deo prvo tom preduzeću od koga ga je kupilo ili nekom trećem licu, što je dobro i za jednu i za drugu stranu, rekla je Trbović.
