Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa EU počeće Kosovom
Najizazovnija će nam biti pitanja životne sredine, energetike, poljoprivrede, transporta, ali i regionalnog razvoja i korišćenje strukturnih fondova
Pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji počinju 21. januara, a prema nedavnoj proceni ambasadora EU u Beogradu Majkla Davenporta, prva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja za Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogla bi da budu otvorena tek početkom 2015. godine. Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević u razgovoru za „Politiku” kaže da će Beograd nastojati da što pre počne sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja, ali da mora da računa i na to da su ove godine izbori za Evropski parlament, potom sledi izbor nove Evropske komisije, a da Srbija nije jedina država sa kojom EU pregovara.
„Naše je da probamo da idemo što brže u otvaranje poglavlja, ne samo da bismo ih brzo zatvorili, već sa namerom da to postane tema u našoj javnosti i za EU, a ne samo pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom”, kaže Miščevićeva i dodaje da je Srbija specifičan slučaj, te da očekuje da najpre bude otvoreno poglavlje 35 u kojem su grupisana pitanja normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
„Postoji veliki interes EU, ali i pritisak zemalja članica da prvo budu otvorena poglavlja 23 i 24, ma koliko ona bila velika. I mi smo veoma zainteresovani da što pre počnemo veoma ozbiljno da radimo na pitanjima slobode, bezbednosti i vladavine prava, jer je to zaista u našem najvećem interesu. Ali, ja tu dodajem, na primer, poglavlje 32 koje se odnosi na kontrolu trošenja javnih finansija, i u okviru kojeg moramo da napravimo vrlo jasan sistem kontrole finansija, uz tehničku i finansijsku pomoć EU i uz njihova iskustva. Ima i takozvanih lakših poglavlja, u kojima ima manje pravila na nivou EU, kao što su ona koja se odnose na informatičko društvo i medije, nauku i istraživanja, obrazovanje i slično. To su neka poglavlja koja bih lično volela da otvorimo paralelno sa ovim teškim poglavljima, razmišljajući da što pre pokrenemo reforme u oblastima koje dosad nisu bile u fokusu naše pažnje kada su u pitanju evropske integracije”.
Sada se mnogi u javnosti gorko kaju što smo u SSP-u dozvolili prodaju poljoprivrednog zemljišta. Da li strahujete da je moguće da ćemo u toku pregovora prihvatiti brzu primenu nekog standardu u, na primer, veterini, a da posle toga neće na vreme ni ministarstvo ni građani biti pripremljeni za primenu tih normi?
Vrlo je izazovan ovaj proces, zato što imate standarde kojih je mnogo i koji mogu mnogo da vas koštaju, ne samo materijalno, već i da vas koštaju političkog konsenzusa. Zbog toga se u ovim pregovorima mora krenuti sa druge strane, odnosno da imamo jasnu strategiju kakvu Srbiju želimo i pod kojim uslovima želimo da Srbija postane članica EU. I onda da znamo kada moramo da ispunimo standarde da bismo stigli do cilja. Zbog toga je naš okvir za pregovore toliko komplikovan. Pored ljudi iz ministarstava, imamo i predstavnike civilnog društva i naravno kontrolu poslanika, tako da ćemo imati međusobnu kontrolu da nam se ne dogodi da se probudimo sa jednom obavezom za koju nismo spremni.
Šta očekujete od skrininga o poglavlju 35 u kojem su i pitanja vezana za Kosovo?
Jedan od razloga zašto smo lobirali da pitanja vezana za proces normalizacije budu koncentrisana u poglavlju 35 jeste to da proces pregovora nesmetano teče uporedo sa procesom normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Da, znamo šta će biti tema skrininga 22. januara. EU će predstaviti koji su to elementi za koje oni smatraju da treba raditi na daljoj primeni Briselskog sporazuma. Potom, tu je pitanje nastavka pregovora o pitanjima pravosuđa, kao i pravljenje analize šta je dosad urađeno i šta treba još uraditi.
Sa naše strane, mi ćemo predstaviti koja pitanja smatramo elementima dalje normalizacije odnosa sa Prištinom, to jest ono šta spada u, kolokvijalno rečeno, sporazum „Brisel 2” i „Brisel 3”. Tu postoje ideje o pitanjima funkcionisanja Zajednice srpskih opština, pitanju imovine, zaštite kulturnih i verskih spomenika, kao i pitanja u vezi sa tim što su ove godine parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji… Dakle, ima dosta tema koje spadaju u dalji tok normalizacije. Ono što je dodatna novina u poglavlju 35 jeste da, osim predstavnika Evropske komisije, učestvuju i predstavnici Evropske spoljne službe, koji učestvuju u dijalogu Beograd–Priština.
Da li to znači da će Srbija morati i svoju spoljnu politiku odmah da prilagođava spoljnoj politici EU, budući da joj je u vreme kada je Vuk Jeremić bio šef diplomatije zamerano kako, na primer, u Ujedinjenim nacijama ne glasa onako kako glasaju zemlje članice EU?
Bez namere da ikoga opravdavam, do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 1. septembra prošle godine, mi nismo imali takvu obavezu već samo poziv da usklađujemo svoju spoljnu politiku sa evropskom. Sada je to nešto što smo dogovorili u okviru SSP-a i oko toga nema pregovora, jer ako hoćete da postanete članica EU, morate da pratite spoljnu politiku EU. Kada ste u EU, onda i kreirate spoljnu politiku EU, jer se odluke donose konsenzusom. Od pre godinu dana, nemamo problem u usklađivanju sa zajedničkim stavovima i pozicijama EU.
U približavanju EU, osim Kosova, Srbiji će među najizazovnijim pitanjima biti zaštita životne sredine, energetika i poljoprivreda. Koliko će prilagođavanje u tim oblastima koštati?
Tim izazovnim oblastima bih dodala i oblast transporta, potom regionalni razvoj i korišćenje strukturnih fondova, to jest kako ćemo se pripremiti da iskoristimo novac iz raznih fondova EU. Sve te oblasti su najizazovnije jer su najobimnije po standardima koje predviđa EU i veoma mnogo košta njihovo uvođenje. Dobra strana priče jeste da njihovo uvođenje ne mora da se desi do momenta ulaska u EU. Još jedna dobra strana jeste da su to naši potencijali, to jest da su to ona mesta kojima moramo najviše pažnje da posvetimo tokom pregovora, jer tu sasvim jasno moramo videti kakve će Srbija imati mogućnosti u tim oblastima danas i onda kada postane članica EU.
Uvođenje evropskih standarda u zaštiti životne sredine će koštati Srbiju 11,6 milijardi evra. Da li Srbija ima taj novac ili će nastojati da što kasnije primeni te standarde?
To je ocena u kakvoj Srbiji želite da živite. Samo ću pomenuti slučaj užičkog vodovoda i algi u jezeru Vrutci. Spram toga se odlučuje da li hoćemo da nam se ponavljaju takvi slučajevi ili ćete se angažovati više da bi se uradilo više da se nešto tako ne bi ponavljalo. To je najjednostavniji odgovor na to pitanje i zapravo bi tu građani najpre mogli da vide korist od evropskih integracija.
------------------------------------------------------------------------------
Akcenat na lokalnoj administraciji
Sada će se uspeh svake vlade, svakog ministra i političara koji učestvuje u vlasti meriti uspešnošću evropskih integracija, kaže Miščevićeva i dodaje da je sada neophodno da bude stavljen akcenat na lokalnu administraciju, koju je neophodno obučiti za primenu standarda EU. „Standardi životne sredine ili veterinarske zaštite se uvode u svaku od opština u Srbiji, a ne samo u Beogradu. Zbog toga svaka od opština u Srbija, njen veterinarski inspektor ili inspektor zaštite životne sredine mora da razume taj standard da bi mogao da ga primeni. To u ovom momentu nije nešto čime se naša administracija u lokalnoj samoupravi može pohvaliti. Na tome mnogo moramo da radimo.”
Nenad Radičević
objavljeno: 10.01.2014.
