Izvor: Politika, 04.Mar.2012, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori obično traju veoma dugo
Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se na otvaranje pregovora čeka najmanje godinu dana
Od statusa kandidata, koji neki opisuju kao „znak dobre volje EU” prema zemlji koja teži članstvu, znatno veću težinu imaju pregovori o članstvu, budući da oni obično traju veoma dugo i predstavljaju izuzetno složen proces usaglašavanja pravnog i ekonomskog sistema s tzv. evropskim pravnim poretkom. Kako je pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskustvo zemalja koje su pre nas prošle ovaj stepenik, na otvaranje ovog „zelenog svetla” čeka se najmanje godinu dana.
Recimo, Crna Gora je status kandidata dobila decembra 2010. godine. Očekivala je da joj u decembru prošle godine bude odobren početak pregovora. Odluka je, međutim, odložena do juna ove godine jer je ocenjeno da ta zemlja mora da ostvari dodatni napredak u reformama.
Što se tiče Hrvatske, koja će polovinom sledeće godine postati članica EU, status kandidata dobila je u junu 2004, a pregovori sa ovom zemljom počeli su tek oktobra 2005. godine, posle ocene tužioca Haškog tribunala da Hrvatska u potpunosti sarađuje s Tribunalom. Hrvatska je pregovore završila šest godina kasnije, tokom leta 2011.
Doduše, ne baš uputan primer je slučaj Makedonije. Ta zemlja je status dobila još 2005. godine, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora, zbog spora s Grčkom koja ne priznaje njen naziv.
Pregovori porazumevaju ne samo usaglašavanje domaćeg zakonodavstva s tzv. evropskim pravnim poretkom – koji trenutno ima oko 90.000 stranica– već i kontrolu njihove primene, ali i detaljno ugovaranje uslova pristupanja.
Kad je reč o početku konkretnih pregovora, oni startuju ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU, s ciljem da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja o kojima se pregovara – od slobode kretanja ljudi, robe i kapitala, preko pravosuđa, poljoprivrede, do poreske politike i bezbednosti hrane – budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti sa EU standardima, do pristupanja. Najteža oblast za sve kandidate bila je pravosuđe, pa sada, pogotovu zbog iskustva EU s Rumunijom i Bugarskom, iz Brisela poručuju da će najpre biti otvarano baš ovo poglavlje.
Upućeni posebno ukazuju na to da se, i na početku i na kraju svakog od tih 35 poglavlja,zemlje članice EU izjašnjavaju o tome da li smatraju da je zemlja koja želi da postane članica ispunila ono što je predviđeno tim poglavljem. Oni ističu i da samo u tim slučajevima postoji čak 70 prilika da se proces zaustavi.
Da je tačan scenario pristupanja teško predvideti potvrđuju i problemi nastali u vezi s bilateralnim pitanjima između zemalja članica i kandidata za EU. Setimo se samo spora Slovenije i Hrvatske oko granice, ali i problemaMakedonije i Grčke oko naziva te zemlje. Kako to može da izgleda mogli smo, uostalom, i da naslutimo u završnom činu dodele statusa Srbiji, kada je Rumunija nenadano izašla s nekim svojim zahtevima.
I na kraju, posle zaključenja pregovora o svim poglavljima, Evropska komisija daje mišljenje o zaključenju pregovora. To mišljenje potvrđuje i Evropski parlament, a zatim Savet EU donosi odluku o potpisivanju sporazuma o pristupanju zemlje EU. Posle toga, sledi i referendum u budućoj članici EU, na kojem građani daju svoju reč o članstvu, kao i ratifikacija sporazuma u svim zemljama članicama Unije.
B. Čpajak
objavljeno: 04.03.2012
