Izvor: RTS, 08.Jan.2010, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (08. 01. 2010.)
Blic: Novi pregovori rešenje za Kosovo, Politika: Pola milijarde dolara od izvoza oružja, Novosti: Gazde bez firmi, pišu beogradski dnevnici
Novi pregovori rešenje za Kosovo
Španija i mnogi njeni partneri u Evropskoj uniji žele da između vlasti u Beogradu i Prištine dođe do dijaloga koji bi vodio zajedničkom rešenju, primenljivom u životu, izjavio je Injigo Palasio de Espanja, ambasador Španije u Srbiji.
Ambasador De Espanja, čija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je zemlja 1. januara preuzela predsedavanje EU, izjavio je u intervjuu za beogradski dnevnik "Blic", kako smatra da Srbija moze da dobije status kandidata za članstvo u EU bez definitivno rešenog pitanja Kosova i Metohije, pogotovo što Španija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
Ambasador Španije je istakao podršku ideji Beograda da otvori dijalog sa Prištinom, posle završetka procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu o legalnosti jednostranog postupka od 17. februara 2008. privremenih institucija samouprave u pokrajini.
"Ministar Jeremić je izneo veoma važnu ideju na ambasadorskoj konferenciji kada je rekao da bi posle iznosenja mišljenja suda, kroz dijalog moglo da bude nađeno kompromisno, održivo resenje koje bi moglo da vodi daljem razvoju odnosa", kazao je de Espanja.
Ambasador je, povodom procesa približavanja Srbije EU, ocenio da je poslednjim potezima krajem 2009, zvanični Beograd pokazao da je veoma angažovan na planu saradnje sa haškim Tribunalom i da su napravljeni veliki koraci.
Smatramo da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom i da možda nije sposobna da uhapsi poslednje begunce. Ukoliko Srbija nastavi da, kao do sada u potpunosti sarađuje sa sudom u Hagu, neće biti nikakvih argumenata protiv ratifikacije ŠP (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju) u junu, primetio je de Espanja.
Španski ambasador je dalje naveo da bi, u slučaju da dođe do novog zastoja u evropskim integracijama Srbije, to pogodilo ne samo ovu, već i druge zemlje regiona.
Smatam međutim da neće moci da se okrene stranica u istoriji ove zemlje i regiona, ukoliko ne dođe do hapšenja (Ratka) Mladića i (Gorana) Hadžića i da bi to što pre trebalo uraditi, takođe je primetio ambasador.
Ambasador de Espanja je, u osvrtu na tužbu, odnosno protivtužbu koje su pred MSP pokrenuli Hrvatska i Srbija, konstatovao kako je praksa EU da potpuno po strani ostavlja bilateralne sporove kada je u pitanju proces pregovaranja i konačnog pridruzivanja Uniji.
Primećujući kako je nesumnjivo da se stvara neprijatna situacija kada dođe do takvih sporova, ambasador je izneo da Španija smatra kako je Srbija želela da spor sa Hrvatskom bude rešsen van suda i da su mu poznati napori zvaničnig Beogradu da se do resenja dođe van sudskim putem i putem dijaloga.
Nadamo se da će kada prođu turbulencije oko izbora u Hrvatskoj, Srbija i Hrvatska moći da pristupe dijalogu i reše spor i to ne samo ovaj, već i druge, kao što su izbeglice i njihova prava, ocenio je ambasador Španije.
Ambasador de Espanja je zaključio kako se svi slažu da je grčka agenda da zemlje zapadnog Balkana 2014 uđu u EU, ali uprkos tome ima politički i moralni cilj koji nas tera da razmisisljamo unapred.
Pola milijarde dolara od izvoza oružja
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da Srbija godišnje može da ima između 400 i 500 miliona dolara od izvoza naoružanja i vojne opreme i prodaje znanja i usluga iz oblasti bezbednosti.
Tome treba dodati i mogućnost dugoročnog angažovanja domaće građevinske operative, kao i plasmana poljoprivrednih proizvoda, kazao je ministar Šutanovac u intervjuu za beogradsku "Politiku."
U 2009. godini smo dostigli približno rezultat kakav je bio 1989. godine u bivšoj SFRJ koja je bila oko tri puta veća. To smatramo izuzetnim uspehom, ali ne i konačnim dometom, kazao je ministrar.
Šutanovac je primetio kako činjenica da je u 2009, iz Srbije višestruko povećan izvoz i ugovaranje, ukazuje da nema političkih smetnji za prodaju iz zemlje u svet već da za to postoji i podrška.
Ministar odbrane je ukazao i da proširivanje saradnje sa Severnoatlantskim paktom (NATO), pored bezbednosnog pitanja, treba Srbiji da donese napredak i u naučno-tehnološkom razvoju, kao i u razvoju medicine, energetike, zaštite životne sredine...
Šutanovac je izrazio i suboko ubeđenje da su proddslogodišnji, poseta delegacije Ministarstva odbrane Sjedinjenim Američkim Državama u decembru, kao i dolazak potpredsednika Džozefa Bajdena u maju u Srbiji, imali višestruko pozitivne konsekvence, od kojih su trenutno najvidljivije donacije koje naš sistem odbrane dobija od SAD.
Primećujući da da je prioritetni spoljnopolitički cilj zvaničnog Beograda učlanjenje Srbije u Evropsku uniju, Šutanovac je istakao da je u tom procesu svaka podrška dobrodošla.
Ministar odbrane je takođe izneo da je u razgovorima u Senatu i u Predstavničkom domu Kongresa SAD izneo spoljnopolitičke prioritete Srbije za koje smo dobili apsolutnu podršku. Uskoro očekujemo i posetu jedne delegacije senatora sa Džordžom Vojnovičem na čelu, nakon koje bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i na Kapitol Hilu, dodao je Šutanovac.
Ministar odbranbe je izrazio i želju da profesionalizacija Vojske Srbije bude završena do sledeće godine u ovo vreme."
"Za tako nešto, pored budžeta koji nam trenutno to omogućava, neophodna je i opšta društvena podrška, kao i podrška medija, nevladinog sektora... Srbija treba da ima 10.600 aktivnih vojnika, plus oko 2.000 vojnika koji bi bili na obuci, zaključio je Šutanovac.
Gazde bez firmi
Imovina privatizovanih firmi čiji su vlasnici, suprotno potpisanim kupoprodajnim ugovorima, istu prodavali ili prebacivali u vlasništvo drugih preduzeća uskoro bi mogla biti vraćena matičnim firmama koje će, do daljeg, ostati u državnom vlasništvu - potvrđeno je "Novostima" u Vladi Srbije.
Ovo se odnosi na sva preduzeća koja su, po Zakonu o privatizaciji, prodavana od 2001. godine do danas, a lista onih koja će u prvom krugu provera biti pod lupom svih nadležnih organa, kako nam je rečeno, poprilično je duga.
Inače, kako bi se ova, kompleksna akcija sprovela, sve nadležne institucije Vlade Srbije, u koordinaciji sa kabinetom premijera Cvetkovića, već sada rade na pripremi mehanizama koji bi, kasnije, pred sudovima bili neoborivi.
Reč je, kako nam je objašnjeno, o primeni takozvane pobojne radnje.
- To su, zapravo, radnje kojima naknadno pobijate ono što je vlasnik preduzeća izvršio na štetu firme - kažu u Vladi Srbije. - Preduzeća su danas u statusu društva sa ograničenom odgovornošću, a činjenica je da, prema važećim propisima, imovinu vlasnika te firme nije moguće povezati baš sa tom firmom, odnosno dokazati da nova vrednost zapravo proističe iz kompanije koja je kupljena u procesu privatizacije. Kroz novoformirane mehanizme, predstavnici nadležnih institucija će, zapravo, ići tragom imovine i ukoliko se dokaže da je ona "povučena" iz privatizovanog preduzeća, u njega će biti i vraćena.
Mehanizmi koji će, u ovim slučajevima, biti primenjivani slični su onim koji se danas primenjuju po zakonu kojim se privremeno oduzima imovina stečena kriminalnim poslovima.
- Osim što analiziramo sve zakone čija je izmena neophodna, predstavnici svih nadležnih institucija već su krenuli i u dodatnu edukaciju kako bi prepoznali razne oblike zloupotreba - kaže izvor "Novosti" u Vladi Srbije.
- Finansijski policajci već su prošli kroz sve potrebne obuke, a u Poreskoj upravi Srbije biće pripremljena i posebna jedinica koja će biti pripremljena da prepozna da li je u isplatama koje vrši poslodavac, odnosno menadžer bilo određenog favorizovanja.
- Poseban tim poreznika proveravaće sve isplate koje ima određeno preduzeće i u slučaju bilo kakvog favorizovanja drugih poverilaca i plaćanja drugih troškova pre onih koji se odnose na minimalne obaveze prema radnicima, nadležni u firmi biće kažnjeni.
Agencija za privatizaciju raskinula je, inače, svaki četvrti potpisan ugovor sa kupcem firmi u poslednjih osam godina. Ugovori koji su poništeni bili su vredni oko 350 miliona evra, a raskidani su po pravilu zato što kupci nisu ispunili svoje obaveze ili su u međuvremenu od kupljenih firmi uzeli onno što im je trebalo. Zato danas te firme vrede, prema nezvaničnim procenama, tri puta manje nego u momentu kada su prodavane.
