Izvor: B92, Tanjug, 24.Dec.2010, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljena strategija "2020"
Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i potpredsednik Božidar Đelić predstavili strategiju "Srbija 2020" - koncept razvoja Srbije do 2020. godine.
Decenijski koncept razvoja Srbije predviđa povećanje broja zaposlenih, smanjenje siromaštva, izgradnju puteva, reformu institucija i unapređenje obrazovanja.
Dokument, o kome će se iduće godine izjašnjavati parlament, zvanično će biti predstavljen i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropskoj uniji.
Planom razvoja zemlje predviđeno je da 65 odsto populacije starosti od 20 do 64 godine bude zaposleno 2020. godine. Trenutna stopa zaposlenosti je 49 odsto.
Premijer Mirko Cvetković smatra da su porast zapolsenosti, bruto domaćeg proizvoda, rast izvoza i investicija ostvarivi ciljevi.
"Naši obračuni pokazuju da bismo 2020. godine mogli da postignemo bruto domaći proizvod od oko 8 hiljada evra po stanovniku i mogli bismo da imamo preko 400 hiljada ljudi zaposleno više nego danas", kaže premijer.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da koncept razvoja zemlje nije spisak lepih želja, jer je posle stručnog rada procenjeno da je zacrtani cilj prava mera za Srbiju.
"Cilj je jednostavan - bolji život, bolje plate, penzije, čistiji vazduh, pristojan život za sve", naveo je Đelić.
"Da bismo došli do toga, imamo dva preduslova. Prvi je izgradnja infrastrukture, drugi je izgradnja institucija", kazao je on.
"Imamo 5 ciljeva: model razvoja zasnovan na izvozu, a ne na potrošnji, povećanje zaposlenosti, mnogo jača socijalna inkluzija, smanjenje siromaštva, jačanje naših ljudskih kapaciteta i investiranje u znanje", objašnjava Đelić.
Cilj nacrta koncepta razvoja je i smanjenje broja siromašnih do 2020. godine za oko 250 hiljada ljudi. Predviđeno je i da se u narednih 10 godina šest odsto BDP izdvaja za obrazovanje.
Premijer Cvetković je kazao da su delovi koncepta razvoja Srbije do 2020. godine već ugrađeni u budžet za iduću godinu.
"S jedne strane imate da javna potrošnja u odnosu na BDP pada sa blizu 5 posto na 4,1 tako da globalno posmatrano mi idemo u implementaciju ovog programa", rekao je Cvetković.
Ekonomista Stojan Stamenković veruje da ovaj cilj nije neostvariv, ako bude spremnosti za to. Najveći problem je Vlada, koju čini mnogo stranaka, čije interese treba namiriti.
"Mi bismo morali da već ove godine počnemo sa vrlo ozbiljnim rastom investicija, a to znači pad državne potrošnje, da potrošnja domaćibnstava može da raste do pola procenta i ne više i pitanje je da li će ova Vlada to izdržati", kaže on.
Predsednik Srbije Boris Tadić će nakon oporavka od operacije pokrenuti javnu raspravu o strategiji razvoja. Cilj je da Vlada Srbije konačni koncept strategije usvoji krajem prvog tromesečja naredne godine, kako bi ga predala Skupštini na razmatranje.
Pohvale i kritike
Neki od učesnika skupa, koji je bio posvećen Nacrtu strategije razvoja Srbije do 2020. godine, pohvalili su taj dokumenta, ali je bilo i onih koji su imali određene zamerke i sugestije.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin pohvalio je dokument, napominjući da je on Srbiji bio potrebniji na početku protekle decenije.
Kada je u pitanju plan razvoja poljoprivredne proizvodnje, Bugarin je rekao da bi u tu oblast privrede trebalo izdvajati veće podsticaje zbog tehnološke zaostalosti, ukazujući da bi agrar mogao svojim izvozom da značajno popravi spoljnotrgovinski deficit.
On je rekao da se nada da predloženi nacrt strategije neće ostati "mrtvo slovo na papiru".
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je koncept u celini dobar, ali bi bio potpuniji ako bi sadržao detaljno razrađene reforme javnog sektora, što podrazumeva korporativizaciju i privatizaciju javnog sektora, reformu penziono-invalidskog sistema, fiskalnu i druge neophodne reforme.
Predsednik "Komtrejd grupe" Veselin Jevrosimović upozorio je da je tržište informatičkih tehnologija u Srbiji u padu dok će u EU za pet godina deca pohađati "onlajn" nastavu preko računara.
Jevrosimović je apelovao na Vladu Srbije da preispita odluku da od 1. jaunara 2011. porez na dodatu vrednost na računare bude povećan sa osam na 18 odsto.
