Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 11:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik po meri premijera

Izbor Bronjislava Komorovskog Građanskoj platformi daje potpunu vlast u Poljskoj, ali i odgovornost za neophodne nepopularne reforme

Vrednost poljskog zlota skočila je u odnosu na evro čim su svetske agencije objavile vest da je u drugom krugu izbora za prvog čoveka Poljske izabran Bronjislav Komorovski (58), za kojeg strani investitori smatraju da će doprineti smanjenju poljskog budžetskog deficita i prihvatanju jedinstvene evropske valute 2015. godine. Vest je sa zadovoljstvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dočekana i u Briselu, budući da je Komorovski već označen kao „kandidat iz snova za Evropsku uniju”.

Međutim, najzadovoljniji čovek u Poljskoj juče je zasigurno bio premijer Donald Tusk, i to ne samo zbog toga što je Komorovski bio kandidat njegove Građanske platforme, već zbog činjenice da će mu to omogućiti da vlada državom bez straha od predsedničkog veta. Tusk čak to nije ni krio pa je u nedelju uveče, kad su se na osnovu anketa sa birališta znale samo prognoze da je Komorovski pobedio, rekao da će to biti „jedan od najsrećnijih dana” u njegovom životu, ukoliko taj rezultat bude potvrđen.

Pobedom Komorovskog vladajuća Građanska platforma praktično preuzima sve najznačajnije funkcije u zemlji, što će Tusku omogućiti da sprovede najavljene oštre mere štednje koje bi trebalo da doprinesu smanjenju budžetskog deficita. Prošle godine deficit u budžetu Poljske dogurao je na 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od dva puta više od dozvoljenog limita unutar Evropske unije.

Tuskov plan je da do 2012. godine poljski budžetski deficit vrati na gornju granicu od tri odsto koliko propisuje EU, kao i da ubrza privatizaciju i put ka članstvu u evrozoni.

Bronjislav Komorovski se zalaže za tržišne reforme, bolje odnose sa Rusijom ali i tešnje integracije u EU, tako da će Tusk lakše ostvariti svoje planove, budući da se poraženi Jaroslav Kačinjski u toku predizborne kampanje jasno odupirao najavljenim merama štednje. Tusku je sigurno laknulo jer je već imao iskustvo sa bratom blizancem Jaroslava Kačinjskog, bivšim predsednikom Lehom koji je poginuo u avionskoj nesreći, koji je iskoristio svoje ustavno pravo da blokira sprovođenje zakona o reformi penzionog i zdravstvenog sistema, kao i reformu medijskog tržišta.

Očekuje se i da će poljska spoljna politika ubuduće biti umerenija, potom da će se raditi na svojevrsnom pomirenju sa Rusijom i Nemačkom s kojima su odnosi zategnuti zbog različitih poteza braće Kačinjski, kao i će doći do saglasja o tome da se do 2012. poljski vojnici povuku iz misije u Avganistanu.

Bivši poljski predsednik Aleksandar Kvasnjevski upozorio je, ipak, Tuskove liberale da preuzimaju izuzetnu odgovornost jer je sada 100 odsto vlasti u Poljskoj u njihovim rukama, i da sa premijerom i šefom države imaju praktično monopol na vlast. Prema ustavu funkcija predsednika je uglavnom ceremonijalne prirode, ali, on ima pravo da stavi veto na sve zakone koji se usvoje u parlamentu i da utiče na spoljnu i bezbednosnu politiku zemlje.

Prema oceni Pavela Svobode, koji je na čelu nevladinog instituta „Demos Evropa”, Poljska je ovim izborom ušla u „jedan od retkih perioda stabilnosti pošto su predsednik i premijer iz iste partije”, kao i da „sad ne može da bude izgovora” kada su u pitanju planovi o smanjenju budžetskog deficita, strukturalnih reformi i smanjenju birokratije.

Ipak, analitičari ukazuju da Poljskoj sledeće godine predstoje parlamentarni izbori tako da ne bi trebalo biti previše euforičan u ocenama da će Tuskova vlada preuzeti oštre i samim tim nepopularne mere štednje.

„Ključno pitanje je koliko su verovatne brze reforme u kontekstu borbe za glasove pred parlamentarne izbore sledeće godine”, kaže Pjotr Bjelski, ekonomista u Banci zahodni u Varšavi.

Osim toga, analitičari dodaju da Tusk nije Lešek Balcerovič (arhitekta šok-terapije kojom je u Poljskoj devedesetih počela tranzicija u tržišnu ekonomiju), a pri tom je u koaliciji sa Poljskom narodnom partijom koja se sigurno neće prikloniti „velikim rezovima” naročito zato što se na predsedničkim izborima videlo da je i levica ojačala, premda njen kandidat nije ušao u drugi krug.

Međutim, prvi susedi – Nemačka i Rusija – zadovoljno klimaju glavom, tako da je šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele rekao da je „suverena odluka poljskog naroda da izabere Bronjislava Komorovskog jak proevropski signal”, dok je šef Odbora za spoljnu politiku Ruske dume Konstantin Kosačov rekao da ishod izbora u Poljskoj „ima veliki značaj ne samo za tu zemlju već i za ceo evropski kontinent u vezi sa geopolitičkom ulogom Poljske u Evropskoj uniji i NATO”.

Zadovoljstvo se ne krije ni u Briselu, jer će Poljska u drugoj polovini 2011. godine predsedavati EU, te se očekuje da će sada predsednik i premijer lako dogovoriti o nastupu Varšave na evropskim samitima, za razliku od vremena kohabitacije Donalda Tuska i pokojnog Leha Kačinjskog.

----------------------------------------------

Liberalni aristokrata

Bronjislav Komorovski na mesto predsednika Poljske dolazi iz fotelje predsednika Sejma (poljskog parlamenta), pri čemu je od pogibije Leha Kačinjskog vršio dužnost predsednika. Po profesiji istoričar, Komorovski je rođen u porodici koja je imala aristokratske korene, a važi za liberalnog konzervativca. Kao član prodemokratskih organizacija, koje su delovale u ilegali u vreme komunizma, Komorovski je bio u zatvoru tokom trajanja vanrednog stanja, koje je bilo na snazi od 1981. do 1983, u pokušaju razbijanja antikomunističkog sindikata „Solidarnost”. Komorovski je bio poslanik od 1989. godine, a dužnost ministra odbrane obavljao je 2000. i 2001. godine. Sa suprugom Anom, koja je filolog klasičnih jezika, ima petoro odrasle dece.

N. Radičević

objavljeno: 06/07/2010

Nastavak na Politika...

Blic: Tadić čestitao Komorovskom izbor za predsednika