Izvor: B92, 24.Mar.2013, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Kipra besan na Brisel
Brisel/Nikozija -- Kipar je tokom noći uspeo da dogovori finansijsku pomoć od 10 milijardi evra, nakon dramatičnog dana i sastanka ministara finansija evrozone u Briselu.
Sastanak je posle odlaganja počeo posle 22 sata i trajao je do duboko u noć. Tokom dana predsednik Kipra Nikos Anastasijades je govorio i o ostavci.
Početak sastanka odlagan je čak dva puta zbog razgovora predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa sa predstavnicima evropske "trojke" - EU, MMF-a i Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centralne banke.
Tema su bili uslovi koje Kipar mora da ispuni da bi dobio finansijsku pomoć i spasao se kako bankrota tako i eventualnog napuštanja evrozone.
Na tim razgovorima, koji su počeli još u 14 sati, učestvovali su predsednik Evropske unije Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo.
Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis upozorio je večeras međunarodne kreditore u Briselu da bi njihovi uslovi za davanje finansijske pomoći Kipru mogli da ga primoraju na ostavku, javljaju mediji ove mediteranske države.
"Hoćete da me primorate da podnesem ostavku?", upitao je Anastasijadis predstavnike evropske "trojke" - EU,MMF-a i Evropske centralne banke - tokom pregovora u vezi sa poslednjim pokušajem Kipra da uz pomoć njihovog kredita izbegne urušavanje svojih banaka i ispadanje iz evrozone.
"Ako je to ono što želite - recite mi. Ja vam dam predlog a vi se s njim ne složite. Ja vam dam drugi predlog i opet bude isto. Pa šta vi hoćete da uradim", dodao je Anastaijadis, kako tvrde izvori iz predsedničke palate u Nikoziji.
Navodi se da je Anastasijadis naročite primedbe imao na zahteve "trojke" u pogledu budućnosti Banke Kipra - najveće na ostrvu.
U medjuvremenu, kako izveštava agencija Asošiejted pres, pedesetak ljudi demonstrira ispred zgrade Evropskog saveta u Briselu gde bi sastanak ministara 17 zemalja evrozone trebalo da se održi.
Demonstranti mašu zastavama Kipra a na jednom transparentu piše: "Dosta je bilo, Kipar nije drugorazredna članica Evropske unije".
Prema oceni BBC ako Kipar prihvati nove uslove za dobijanje finansijske pomoći, njegov bankarski sektor mogao bi se smanjiti za trećinu a u najgorem slučaju za polovinu.
Izvor blizak pregovorima rekao je BBC-ju da se trenutni plan spasavanja Kipra zasniva na ideji o podeli banke Laiki, druge najveće na Kipru, na "dobru" i na "lošu" banku.
"Dobra" banka sa zdravim potraživanjima spojila bi se sa Bankom Kipra a ona "loša", sa "zaraženim" potraživanjima, ostala bi deo Laikija. Potom bi se za likvidaciju takvih potraživanja odredili administratori. Banka ne bi bila ugašena, ali bi bila izuzetno smanjena.
BBC-jev izvor takođe tvrdi da će na depozite veće od 100.000 evra u Banci Kipra biti udaren jednokratni porez od 20 odsto - u zamenu za dobijanje deonica te banke.
Potom bi se jednokratni porez od četiri odsto primenio na depozite veće od 100.000 evra u svim ostalim bankama.
Ovakav plan - ako bude usvojen večeras u Briselu - mora da bude prihvaćen u kiparskom parlamentu, ali ga, kako tvrdi BBC, dovoljan broj poslanika već podržava.
Kiparski parlament je ove sedmice odbacio plan da se na sve bankarske depozite - i veće i manje - primeni jednokratan porez, ali je pod pritiskom Brisela i Berlina u opticaj vraćena ideja o takvom porezu samo za veće depozite.
Nekoliko stotina građana Kipra okupilo se danas ispred sedišta Evropske unije i predsedničke palate u Nikoziji u znak protesta zbog mogućeg usvajanja plana za spasavanje ostrva od bankrotstva.
Demonstranti su kritikovali predsednika Nikosa Anastasijadesa i "trojku" - Evropsku uniju, Međunarodni monetarni fond i Evropsku centralnu banku - za vreme posete Anastasijadesa Briselu, gde će večeras biti održan sastanak ministara finansija evrozone koji će odlučivati o kreditu za spasavanje Kipra od bankrotstva.
Oko 500 članova komunističke stranke AKEL, okupilo se ispred kancelarije Evropske komisije, uzvikujući: "Ne poginji glavu, narode Kipra, izbori se za svoja prava" i "Trojka štampa evre i kupuje nacije".
"Protestujemo zbog onoga što namerava trojka, koja je mari za narod Kipra, već samo za brojke i novac", rekao je za AFP na skupu jedan od članova partije AKEL.
"Njihova glavna briga su kiparske banke, što je u suprotnosti sa osnovnim principom EU, da obezbedi dobar život građanima", dodao je on.
Partija AKEL, koja ima 19 od 56 mesta u parlamentu, odbila je da potpiše sporazum o ponudi, dok je bila na vlasti pre nego što je Anastasijades izabran prošlog meseca.
"Anastasijades je kriv. On sluša trojku. Akel bi se nosio s problemom mnogo drugačije. Mi nikad ne bismo dozvolili da Kipar bude talac trojke. Trebalo bi da izađemo iz evrozone i vratimo svoju valutu", rekao je drugi član AKEL-a, Čarls Vasiliju.
Na drugom skupu, ispred predsedničke palate, učestvovalo je oko 200 ljudi, većinom bankarskih radnika, koji su nosili transparent s natpisom: "Nećemo da postanemo robovi 21. veka!".
Uoči sastanka u Briselu, koji će voditi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, Anastasijades je izrazio očekivanje da će rešenje o pomoći toj ostrvskoj mediteranskoj državi u izbegavanju bankrota "biti postignuto uskoro".
Od ishoda noćašnjeg sastanka u Briselu zavisi da li će paket pomoći biti prihvaćen ili će ECB već u ponedeljak odlučiti da prekine platni promet sa Kiprom i isključi ga iz evrozone, što bi izvesno dovelo do finansijskog kolapsa u maloj ostrvskoj državi.
Analitičari se slažu da bi takva mera bila bez presedana u istoriji zajedničke evropske valute, ali niko ne moze da sa sigurnosću predvidi kakve bi posledice ostavila u ostatku evrozone.
Kiparska vlada mora da obezbedi 5,8 milijardi evra direktno sa privatnih štednih računa u tamošnjim bankama, pre isteka roka 25. marta koji im je dala Evropska centralna banka.
Bilo je predviđeno da se Kipru isplati 10 milijardi evra finansijske pomoći, s tim što bi se dodatnih 5,8 milijardi namaklo skidanjem 9,9 odsto sredstava sa bankarskih računa na kojima ima više od 100.000 evra, a 6,75 odsto za one ispod te crte.
Ukoliko sporazum o paketu pomoći od 10 milijardi evra ne bude odobren, Kipar bi već u ponedeljak mogao da proglasi bankrot i tako postane prva država koja će biti izbačena iz evrozone - a možda i iz Unije.
Predloženi paket je izazvao buru protesta štediša i navalu na banke, koje su već pet dana zatvorene, a bankomati uglavnom ne rade ili je podizanje sa računa ograničeno na 100 evra dnevno.
Kipar je u međuvremenu pokušao da dobije neophodnih 5,8 milijardi od Rusije, s obzirom da bi ruski tajkuni i firme poseduju ogromna sredstva na ostrvu, ali je iz Moskve stigao odgovor da Kipar svoje probleme treba da rešava unutar EU.
U međuvremenu je pripremljen novi predlog, koji predviđa restruktuiranje dve najveće kiparske banke, s tim da se računi ispod 100.000 evra ne diraju, ali da se od krupnih štediša "otkine" čak 25 odsto.
Neizvesno je da li će se kiparske vlasti, koje su do danas odbijale da finansijski opterete velike štediše da bi sačuvali status poreskog raja, pristati na ovakvu meru, a grčki mediji su su uoči početka sastanka javili da će Anastasiades odbiti nove uslove, makar i po cenu ostavke.
Sem toga, postoji bojazan da bi Rusija, čije bi se firme i građani našli najviše pogođeni njenim sprovođenjem, mogla da nadoknadi štetu prinudnom naplatom sa računa evropskih firmi koje posluju u toj zemlji.
.Holandski ministar finansija Frans Veker izjavio je uoči početka sastanka Ministarskog saveta da će "o sudbini Kipra odlučiti građani Kipra", dok je irski ministar Majkl Nunan rekao da je pred Savetom "vrlo duga noć".
Verovatno najuticajniji ministar finansija na današnjem skupu, Nemac Volfgang Šojble, na novinarsko pitanje šta će se odlučiti večeras kratko je odgovorio:"Ono što smo odlučili prošle nedelje".
"Želimo da pomognemo, ali Kipar mora da realno sagleda situaciju", rekao je Šojble novinarima.
