Izvor: Vostok.rs, 11.Sep.2013, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna vrenja u evropskoj kuhinji
11.09.2013. -
Ovih dana evropski internet-portal EurAktiv objavio je rezultate anketiranja koje je sprovela služba za proučavanje javnog mnjenja u okviru EU — Eurobarometar. Tema anketiranja bio je odnos građana ujedinjene Evrope prema EU. Kao najindikativniji rezultat autori istraživanja naveli su činjenicu da se 70% ispitanika izjasnilo za direktne izbore šefa Evropske komisije. To, ubeđeni su građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << jedinstvene Evrope, moglo bi da doprinese jačanju demokratskih osnova glavne evropske organizacije.
U diskusiju tim povodom uključila se komesar EU za pitanja pravosuđa Vivijan Reding iz Luksemburga. Nju neki analitičari smatraju mogućom naslednicom Žozea Manuela Barozua. Govoreći ovih dana na jednoj od manifestacija Saveza evropskih federalaca — UEF, Reding je predložila da se kandiduje budući šef Evropske komisije od strane koalicija frakcija Evropskog parlamenta, kao što se to čini prilikom utvrđivanja premijera u nacionalnim parlamentima. Između ostalog, među mogućim kandidatima za dužnost šefa Evropske komisije, pored Reding, navode se i komesari EU za unutrašnja tržišta Mišel Barnije iz Francuske i za energetiku Ginter Etinger iz Nemačke, ševedski premijer Frederik Rajnfeldt, kao i aktualni predsednik Evropskog parlamenta, nemački socijal-demokrata Martin Šulc.
Kako je saopštio ovih dana britanski Sandi Tajms, pozivajući se na izvore u Vajtholu, Kameron i Merkel su počeli da razrađuju tobože neki ”plan napada na briselsku birokratiju”. Prema podacima ovog izdanja oni su između ostalog dali svojim činovnicma nalog da pripreme projekat buduće strukture Evropske komisije koja treba da ima ne 28 komesara kao sada, već najviše 12.
Između ostalog, nemački mediji su citirali posle toga izjavu zvaničnog predstavnika nemačkog kabineta Štefena Zajberta o tome da Angela Merkel ne namerava da traži smanjenje ovlašćenja Evropske komisije i da nije sklapala nikakvu antibriselsku koaliciju sa britanskim kolegom. Bez obzira na demant, briselska birokratija se zaista prilično žalosno proslavila, smatra šef katedre za evropske integracije Moskovskog međunarodnog instuta za međunarodne odnose Nikolaj Kavešnikov.
- Ako se govori o imidžu briselske birokratije, on je, blago govoreći, loš, kaže naučnik. Ne zato što činovnici mnogo dobijaju, već zato što malo zavise od izbornih organa, i, citirajući poznati izraz, ”strašno su daleko od naroda”. Da, potrebno je da se na neki način uveća legitimnost struktura EU. Ali ovaj proces je vrlo složen, zato što su strukture izgrađene ne po principu podele vlasti, već na malo drugačijim osnovama.
O složenosti ovakvog procesa govorio je u razgovoru za Glas Rusije i ekspert nemačkog Fonda Bertelsmana Kornelius Ohman.
- Planovi za reformisanje strukture EU se menjaju. Ali takvoj konstrukciji kao što je EU koja se sastoji od nekoliko nivoa vrlo je teško da ih ostvari. Samo samit ne može da reši ove probleme. Ali važno je da se na samitima čine ispravni koraci.
Ovih dana ruski Klub finansijskih direktora naveo je na svom sajtu ovakve cifre. Prema jednom od anketiranja nepoverenje prema EU za 5 godina osetno je skočilo i iznosi danas u Španiji 72%, u Velikoj Britaniji 69%, u Francuskoj 56% i u Italiji 53%, u Poljskoj 52%. Anketiranje naravno nije presuda poslednje istance. Ali izbori za Evropski parlament se neumitno bliže.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/notfrancois/cc-by
