Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Pravni filter” za lažne azilante

Ne treba preterati sa strahom od diskriminacije manjina, ako je očigledno da je reč o zloupotrebi bezvisnog režima , smatra Milan Škulić

U nameri da suzbije broj lažnih azilanata u zemljama Evropske unije Srbija sada odmerava na koji način će to najbolje učiniti – kako, s jedne strane, da otkloni pretnju bezviznom režimu, a da, sa druge, preduzete mere ne predstavljaju diskriminaciju manjina u zemlji. Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku”, objašnjava da, pri tome, zaista treba biti veoma obazriv. „Ali ne treba ni preterati sa strahom od diskriminacije, ako je očigledno da je reč o zloupotrebama. Jer ti ljudi nanose štetu našoj državi, ali i državama EU”, dodaje profesor Škulić.

Prethodnih dana, srpski zvaničnici su najavili pooštravanje mera. S tim u vezi Škulić, koji se zalaže za „neki pravni filter”, podseća da danas onima koji su okrivljeni u krivičnom postupku privremeno može da se oduzme putna isprava ukoliko postoji osnov za sumnju da će taj dokument da iskoristi za bekstvo, odnosno za izbegavanje krivičnog postupka.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, zadužen za evrointegracije, najavio je promenu Krivičnog zakonika, koja bi omogućila da policija hapsi lažne azilante i organizatore njihovih putovanja.

Škulić ističe da je pitanje kako formulisati pomenuto delo i da li bi se to pitanje kosilo sa nekim drugim problemima, jer „nije reč o zloupotrebi kod nas nego u inostranstvu”. Mi to „možemo nekako nategnuto rešiti, ali to je dosta komplikovano”. Više bi se, prema njegovom mišljenju, postiglo kada bi države sa šengenskog prostora imale sankciju za one koji podnose zahtev za lažni azil.

Na naše podsećanje da ima onih koji tvrde da podnošenje zahteva za azil ne može da bude okarakterisano kao krivično delo i da odbijeni zahtev ne sme da vodi u krivično gonjenje, naš sagovornik odgovara da je to „stvar tumačenja”. „Ako je potpuno jasno da neko traži azil isključivo da bi dobio neke pogodnosti koje mu ne pripadaju, nije sporno da on time zloupotrebljava određeno pravo”, kazao je on.

Pitanje kako smanjiti broj lažnih azilanata iz Srbije posebno je osetljivo i zbog toga što je pretežno reč o Romima. Tim povodom, Škulić je kazao da države EU ohrabruju lažne azilante svojom regulativom. One, naime, imaju vrlo liberalne propise u pogledu vremenskog perioda u kojem onaj koji azil traži može da boravi na njihovoj teritoriji, uz određene uslove, koji njima odgovaraju, pa većina lažnih azilanata ide na to da bude neko vreme u tim državama, o trošku njihovih poreskih obveznika, svakako znajući da azil na kraju neće dobiti. „Naša država morala bi, naprosto, da ubedi države EU da svoju regulativu upodobe ovom problemu, da brže rešavaju ta pitanja, odnosno da se oni koji traže azil demotivišu da to čine u većoj meri”, rekao je Škulić i dodao da na granici ima načina da se lažni azilanti zaustave.

Bugarska i Rumunija su, recimo, u vreme kada su one imale „beli šengen” mnoge svoje državljane, opet u glavnom Rome, onemogućile da pređu granicu. U Rumuniji je, prema tvrdnji upućenih, postojala i kazna od sto dolara i oduzimanje pasoša do tri godine. Prema nekim drugim tvrdnjama, to je bila „diskriminacija na koju je EU ćutala”.

-----------------------------------------------------------------------------------

Iskustvo SFRJ sa oduzimanjem pasoša

Zanimljivo je i da je prema Zakonu o putnim ispravama državljana SFRJ iz 1979. godine postojala mogućnost oduzimanja pasoša od tri meseca do tri godine u određenim slučajevima. Ova mera je primenjivanja prema licu za koje se raspolagalo „pouzdanim podacima da je svojim ponašanjem za vreme boravka u inostranstvu narušilo ugled zemlje”. Među navedenim slučajevima u kojima je sledila zabrana putovanja je, pored traženja azila i odlaska u izbeglički logor, bila i krađa, falsifikat, prevara, nedozvoljena trgovina, nelojalna konkurencija na stranom tržištu, nedozvoljeno unošenje oružja, prosjačenje, skitničenje, prostitucija… 

Priznajući da bi mnogima, na prvi pogled, ovakvo rešenje delovalo dopadljivo, u odnosu na sadašnju situaciju, Škulić kaže da tako nešto „nije primereno sadašnjem vremenu”, jer je pomenuta norma „kaučuk norma”, a  one su elastične i preširoke i podležu vrlo arbitrarnom ponašanju.

B. Čpajak

objavljeno: 12.05.2011.
Pogledaj vesti o: Vize

Nastavak na Politika...