Izvor: Southeast European Times, 02.Feb.2015, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava manjina u Srbiji ključ ka integraciji u EU
Unapređivanje položaja nacionalnih manjina jedna je od ključnih tačaka u procesu evropske integracije Srbije.
02/02/2015
Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 2.2.2015.
Srbija očekuje zvaničan početak pregovaračkog procesa sa EU tokom ove godine, a prva poglavlja koje će razmotriti predstavnici srpskih i evropskih institucija odnose se na ljudska prava i slobode.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Suzana Paunović, direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, istakla je da su prava manjinskih zajednica u Srbiji zagarantovana ustavom, što im omogućava da vode kvalitetan život. Ali, rekla je ona, potrebno je još raditi na daljem poboljšavanju njihovog položaja.
„Srbija je mnogo toga uradila na unapređenju ljudskih i manjinskih prava. U toj oblasti usvojeni su evropski standardi i propisi, a mi pažljivo pratimo svaki korak u realizaciji tih standarda, pre svega u lokalnim sredinama“, izjavila je Paunovićeva za SETimes.
Ona kaže da je Srbiji potrebno veće učešće pripadnika manjinskih zajednica u lokalnoj upravi i uslugama – u opštinama, policiji i sudovima.
„Pripadnici nacionalnih manjina najbolje će komunicirati sa svojim sunarodnicima i razumeti njihove probleme. Zbog toga u sredinama koje naseljavaju manjinske zajednice one treba da imaju svoje predstavnike u svim službama i na svim nivoima vlasti“, dodaje Paunović.
Novi sazivi nacionalnih saveta 17 manjinskih zajednica konstituisani su nakon nedavno održanih izbora.
Bez obzira na to, predstavnici manjinskih zajednica i određena nadzorna tela kažu da je diskriminacija nad nacionalnim manjinama rasprostranjena.
Suzbijanje ovog trenda zahteva saradnju između države, nevladinog sektora i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kažu eksperti.
„Rasizam i drugi oblici predrasuda utiču na sve one koji su ocenjeni kao različiti na ovaj ili onaj način, a posebno na manjine i ranjive grupe. Prihvatanje ili žmurenje na bilo koji vid nasilja samo dovodi do podsticanja još ekstremnijih primera netolerancije – uključujući korišćenje nasilja – koji su često zasnovani na neznanju, predrasudama i stereotipima“, kaže Ian Bankroft iz Transkonflikta, globalne nevladine organizacije koja radi na transformaicji konflikata, u izjavi za SETimes.
Istraživanje javnog mnjenja koje je uradio Komesarijat za borbu protiv diskriminacije pokazuje da 57 odsto anketiranih ne želi Albance i Rome u svojoj porodici, a 50 odsto ne želi da Albanci budu vaspitači ili nastavnici njihovoj deci.
Anketa urađena u telima javne administracije pokazuje da čak i oni koji navodno treba da štite žrtve diskriminacije upražnjavaju diskriminaciju. Predstavnici nacionalnih saveta navode da je njihova dužnost da brinu o stanju svojih sunarodnika i da ukazuju na probleme.
Vitomir Mihajlović iz Nacionalnog saveta Roma kaže za SETimes da je diskriminacija u srži svih problema u Srbiji.
„Pripadnici romske populacije plaše se da prijave diskriminatore, jer je vrlo mali broj slučajeva [u kojima počinioci] i odgovaraju na kraju“, dodaje Mihajlović.
Jonuz Musliju iz Nacionalnog saveta Albanaca kaže za SETimes da Srbija već mnogo godina ide istim putem i da diskriminacija nije u padu, dodajući da je to greška srpske vlade, a ne naroda.
„Ne mogu da razumem mržnju koja postoji“, kaže Musliju.
Predsednik Nacionalnog saveta Bugara Vladimir Zaharijev smatra da u Srbiji postoje odgovarajući zakoni, ali i da država treba da uloži više napora u njihovo sprovođenje.
On kaže za SETimes da treba rešiti problem koji se odnosi na medije i nacionalne manjine.
Zaharijev ukazuje na situaciju u Bosilegradu, u kojem većinom žive Bugari. Lokalna TV i radio stanica ugašene su 1. jula i nema nagoveštaja da će ponovo početi sa radom jer niko nije pokazao interesovanje da ih kupi.
Koje korake Srbija može da preduzme da bi zaustavila agresivan stav prema manjinama i unapredila prava manjina? Recite nam šta mislite o tome .
Nastavak na Southeast European Times...
