Izvor: Blic, 30.Okt.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poziv na suštinske reforme
Prosleđivanjem srpske aplikacije za članstvo Evropskoj komisiji na mišljenje, Savet ministara je odlučio da omogući Srbiji da potkrepi tvrdnju da je ozbiljna država i odgovoran regionalni akter koji može u narednih 6-8 godina da pristupi EU.
Ovom odlukom je teren politički razminiran, makar do sledeće faze evropske integracije, što Srbiji pruža priliku da pokaže da je sposobna da brže napreduje ka EU od svojih suseda. Generalno, zemlje zapadnog Balkana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su percipirane u EU kao neizgrađene države koje treba prvo stabilizovati (i prekomponovati?), pre nego što budu spremne da budu članice. Srbija mora da iskorači iz ove stereotipne slike i lošeg imidža, pre svega tako što će pokazati da je jaka i stabilna „unutra", umesto pokušavajući da se nametne kao regionalni lider i geopolitički balanser. Upravo o toj suštinskoj spremnosti za dobijanje statusa kandidata i otpočinjanje pregovora o članstvu, Evropska komisija će pripremati mišljenje u narednih godinu dana.
Ključni kriterijumi oko kojih će se voditi debata prilikom donošenja odluke o početku pregovora sa Srbijom su sledeće : 1) da li se radi o stabilnoj pravnoj državi?; 2) da li se radi o zdravoj ekonomiji sa potencijalom rasta i uređenim javnim finansijama? i 3) kakav je kapacitet administracije i sudstva da sprovodi zakone i štiti prava građana i privrednika? Pregovori o članstvu odvijaće se u okviru 35 poglavlja, u okviru svakog od kojih će se gledati da li je Srbija dostigla evropske standarde u normativi i implementaciji. Posebnu težinu će imati takozvani „madridski" kriterijum, koje se odnosi na spremnost državne administracije da obezbedi punu primenu svih propisa na svojoj teritoriji. EU više neće dozvoliti ukrcavanje slepih putnika poput Bugarske, Rumunije i Mađarske, pogotovo zato što ulazi u fazu suštinske konsolidacije u oblasti ekonomske i monetarne politike, koje predstavljaju najveći uspeh, ali i neuralgičnu tačku evropske konstrukcije. Uostalom, Turska je iznenada postala opet interesantna kao kandidat za puno članstvo, od kada je od sredine 2009. godine do sredine ove godine zabeležila rast društvenog proizvoda od 10 odsto!
Analizirajmo ukratko glavne slabosti srpske države sledeći glavne gorepomenute evropske kriterijume. Što se tiče stabilne prave države, Srbija mora da ukine institut „blanko ostavki" i omogući rad regulatornih i kontrolnih tela, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Antimonopolske komisije... Sve ove agencije moraju imati autonomne stavke u državnom budžetu i ne mogu biti ucenjivane od strane Narodne skupštine preko sankcija u slučaju neusvajanja godišnjih izveštaja o radu. Ukoliko ova nadzorna tela ne mogu da rade u punom kapacitetu, to u startu ruši kredibilitet nekih važnih zakona, na primer novog zakona o finansiranju političkih partija, čija je izrada u završnoj fazi. Narodna skupština, sa druge strane, mora imati samostalan budžet i potpuno osposobljene stručne službe. Važna pitanja o kojima treba otvoriti javnu debatu su promena izbornog sistema, restitucija, regionalizacija i razvoj unutarstranačke demokratije.
Ekonomski kriterijum je bio u drugom planu za vreme pregovora o članstvu sa državama srednje Evrope, međutim sa ekonomsko-finansijom krizom dolazi u prvi plan. Utoliko pre što je sa na marginama nemačko-francusko-ruskog samita u Dauville-u odlučeno da se i Lisabonski sporazum menja. Nove izmene osnivačkog ugovora EU će predvideti osnivanje „ekonomske vlade EU", Evropskog monetarnog fonda i novog (strožijeg) mehanizma kontrole deficita i ekonomske politike država članica. Implikacije za Srbiju su vidljive golim okom : država koja je u konstantnom deficitu i čiji se javni dug naglo uvećava nije država koja je atraktivna za prijem u članstvo EU. Dobar korak je učinjen uvođenjem pravila o fiskalnoj odgovornosti i fiskalnoj politici kroz novi zakon o budžetskom sistemu, ali posao tek počinje : potrebno je uvesti projektni budžet, ojačati eksternu reviziju, osposobiti administraciju da optimalno planira javne investicije i dodeljuje državnu pomoć. EU nije klub bogatih i od Srbije se ne očekuje da ima društveni proizvod jedne Austrije, ali ekonomski zavisne države i one koje predstavljaju finansijsku tempiranu bombu ne mogu gajiti aspiraciju da pristupe EU.
Prilikom odluke o dobijanju statusa kandidata i tokom samih pregovora o članstvu, jedan od ključnih kriterijuma je stepen implementacije propisa. EU ima gorko iskustvo iz pregovora sa državama srednje Evrope, koje su se lako obavezivale na brojne normativne izmene u cilju bržeg zatvaranja pregovaračkih poglavlja, ali je dosta propisa ostalo mrtvo slovo na papiru. Sada je pravo vreme da se u Srbiji uvede procena regulatornih i finansijskih aspekata svakog novog zakona, kao i da Narodna skupština ojača svoju nadzornu funkciju. Najveći izazov u ovom pogledu će biti poglavlje „pravosuđe i ljudska prava", u koje spada između ostalog borba protiv korupcije, sprečavanje sukoba interesa, finansiranje stranaka i pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
Pred Srbijom je dug put ka članstvu u EU. Prvo treba dobiti status kandidata i datum početka pregovora, zatim pripremna faza (screening) traje do godinu dana, pa pregovori nekoliko godina (Hrvatska pregovara od 2005. godine). Odluku o početku pregovora donosi Evropski savet, a odluku o otvaranju svakog pojedinačnog pregovaračkog poglavlja Savet ministara. Uspeh od 25. oktobra je pozitivan signal, ali mora biti praćen višegodišnjom serijom sličnih koraka unapred, a oni se mogu zasnivati samo na iskrenim i hrabrim unutrašnjim reformama.
Nikola Jovanović,
urednik periodike Evropske integracije
