Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2009, 18:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povlastice za srpsku privredu

BEOGRAD - Prelazni trgovinski sporazum obezbeđuje najveće povlastice za srpsku privredu od svih sporazuma koje je Srbija zaključila sa Evropskom unijom, saopštila je danas Vlada i naglasila da će biti formiran Odbor za njegovo sprovođenje čiji će članovi biti predstavnici Evropske unije i Vlade Srbije.

Ovaj sporazum predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Republika Srbija potpisala 28. aprila 2008, i odnosi se na uspostavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zone slobodne trgovine između Evropske unije i Republike Srbije, tj. postepeno ukidanje carina i kvota u međusobnoj trgovini, podseća Vlada u saopštenju.

Prelazni sporazum će važiti do momenta stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a njegova primena počinje odmah.

Prelaznim sporazumom EU potvrđuje svoju jednostranu odluku, kojom je još 2000. godine ukinula carine i većinu kvota za robu koja se izvozi iz Srbije u EU, a koja je srpskim izvoznicima do danas "uštedela" više od dve milijarde evra.

Imajući u vidu da ova odluka ističe u 2010. godini, početak primene Prelaznog sporazuma je veoma važan, jer čini ukidanje carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU. Time se jača ekonomska stabilnost Srbije, ali i sigurnost izvoznika iz naše zemlje, pošto im je bescarinski plasman robe na tržište EU sada izvestan, naglašava Vlada.

U saopštenju se ističe da Srbija dobija ekskluzivne kvote za izvoz određenih osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine: šećer (180,000 tona), vino (63,000 hektolitara), junetina (8,700 tona) i određenih vrsta ribe.

Takođe, Srbija dobija mogućnost dijagonalne kumulacije ("sabiranja") porekla robe u trgovini sa Evropskom unijom, regionom CEFTA, a, u bliskoj budućnosti, i sa Turskom i EFTA zemljama (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn).

To će olakšati plasman robe domaćim proizvođačima i učiniti ih ravnopravnim, pre svega u odnosu na kompanije iz regiona.

Sa druge strane, Srbija će postati privlačnija za investiranje, pogotovo za kompanije koje imaju regionalno organizovanu proizvodnju u državama CEFTA.

Ekonomski značaj primene Prelaznog sporazuma potvrđuje podatak da je u 2008. godini 54 odsto izoza Srbije plasirano na tržište Evropske unije (4.03 milijarde evra), a 33 odsto na tržište CEFTA zemalja (2.45 milijarde evra).

Od svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila, ovaj sporazum obezbeđuje najveće povlastice za srpsku privredu.

U cilju nadzora nad ispravnom primenom Prelaznog sporazuma biće formiran Odbor za sprovođenje Prelaznog sporazuma, čiji članovi će biti predstavnici Evropske unije i Vlade Republike Srbije, kaže se u saopštenju.

Delegacija EU: Slobodna trgovina između Srbije i EU

Prelazni trgovinski sporazum o čijoj primeni je odluku doneo Savet EU omogućava uspostavljanje zone slobodne trgovine između EU i Srbije i reguliše neke važne aspekte ekonomskog života, a pre svega u oblastima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći, saopštila je danas Delegacija EU u Srbiji.

Na bazi predloga Evropske komisije od 7. decembra Savet EU doneo je odluku o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom što je pre moguće, a prilikom donošenja te odluke je uzeo u obzir napore srpskih vlasti u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, navedeno je u saopštenju.

Bilt i Ren: Trgovinski sporazum sa EU napredak za Srbiju

Šef švedske diplomatije Karl Bilt i komesar za proširenje EU Oli Ren ocenili su danas u Briselu da je primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom značajan napredak za Srbiju na putu u EU.

Ren je na konferenciji za novinare posle završetka sastanka šefova diplomatija EU izjavio da "to znači da je Srbija čvrsta u opredeljenju za EU što je krupno dostignuće ako se ima na umu gde smo bili samo pre nekoliko godina".

Ren je dodao da je samo deset dana posle važnih odluka o ukidanju viza EU za putovanje državljana Srbije, kao i Crne Gore i Makedonije, odlukom Saveta ministara Unije sada počela primena Prelaznog trgovinskog sporazuma EU-Srbija.

On je istakao da će EU kroz šest meseci ponovo razmotriti ratifikaciju celog sporazuma sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.

Na pitanje da li smatra da bi bilo uputno da vlasti u Beogradu ubrzo zatraže da Srbija dobije status kandidata za prijem u EU, Bilt je ukazao na to da su ukinute vize i da je sada primenjen trgovinski sporazum koji Beograd jednostrano već primenjuje.

Napomenuo je da će "biti potrebno neko vreme da se pripremi ratifikacija, a to može biti sasvim brz proces... a moguće je da bude i događaja tako da budemo u stanju da to pripremimo i brže".

Bilt je s tim u vezi ukazao na to da je i tužilac Haškog suda Serž Bramerc šefovima diplomatija EU juče u Briselu, isto kao i nekoliko dana ranije u Savetu bezbednosti UN, predočio da je zadovoljan saradnjom Beograda s tribunalom u Hagu.

Na opasku da je optuženi Ratko Mladić i dalje u bekstvu, Bilt je odgovorio da je to "tačno, ali oni tragaju za njim i Bramerc je zadovoljan sadašnjim stepenom napora".

I naglasio da je to stvar tužioca Bramerca, "on je stručnjak za to i on je autoritet koji su odredile UN".

Ali, kazao je Bilt, ministri EU su u zaključcima zasedanja "insistirali na tome da Srbija mora nastaviti te napore da bi se postigli dodatni povoljni rezultati".

"To su zahtevi koje upućujemo svim zemljama regiona, odnosno da mora postojati zadovoljavajuća saradnja s Haškim sudom, što se odnosi i na Hrvatsku", objasnio je on.

Tako se ti zahtevi odnose na Srbiju, ali isto tako i na "Hrvatsku, kojoj smo izneli takođe određene zamerke", zaključio je Bilt.

U zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU se "izražava žaljenje zbog toga što tužilac (Haškog suda) nije mogao da izvesti o bitnijem napretku u vezi sa zahtevom da dobije neka ključna dokumenta" od vlasti u Zagrebu.

Evropski ministri su zatražili od vlasti Hrvatske i da "ostvare bitan napredak" u pravosuđu, državnoj upravi, suzbijanju korupcije.

Šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen je novinarima takođe rekao da prvenstveno zbog manjkave saradnje s Haškim sudom, Hrvatska ne može otvoriti ključno poglavlje pravosuđa u pregovorima o prijemu u EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...