Izvor: S media, 06.Dec.2010, 17:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećavati sredstva iz IPA fondova
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izneo je danas u Briselu, na regionalnoj IPA Konferenciji "Održivi rezultati i uticaji 2010", dve važne ideje za budućnost Zapadnog Balkana i Evropske unije - da finansiranje iz evropskih fondova zemalja koje teže članstvu u Uniji počne linearno da se povećava i da Unija pruži garancije za budžete ovih država.
"Na današnjoj konferenciji, Evropa počinje da razmišlja o načinima finansiranja Zapadnog Balkana i Turske >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u predstojećih osam godina i zbog toga je bitno da su dve ideje koje smo mi izložili naišle na dobar prijem", rekao je Djelić novinarima na marginama konferencije koja se održava u organizaciji Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije.
Djelić je precizirao da je ideja da se finansijska podrška zemljama koje teže članstvu u EU linearno povećava i pre samog članstva, a ne da kada postanu članice odjednom dobiju ogromnu sumu novca koji nisu u stanju da utroše.
"To bi značilo da bi Srbija iz IPA fondova umesto zvaničnih 200 miliona evra u godinama koje dolaze mogla da dobija 300, 500, 600, 800 miliona evra da bi se bolje pripremila za ulazak u EU", rekao je on.
"Druga ideja je davanje garancija EU za naš budžet da bismo mogli da se zadužimo na tržištu kapitala pod uslovima koje dobija sama EU, a to je kamata od nekih jedan odsto godišnje i da se ne zadužujemo kod domaćih banaka nego na medjunarodnom tržištu kapitala i tako ostavimo više novca za privrednike i naše gradjane", objasnio je Djelić.
Prema njegovim rečima, ovakvo povećanje podrške EU i davanje garancija su sada prvi put dobile podršku i evropskih zvaničnika.
On je, medjutim, napomenuo da je "preduslov i za jedno i za drugo da mi imamo finansijski sistem koji je transparentan, nekorumpiran i gde evropski poreski obveznici znaju na šta se troši novac".
Zemlje Zapadnog Balkana morale bi, s jedne strane da "pokažu da imaju razuman budžetski deficit, penzione i druge sisteme koji ne ulaze u rizik i samim tim ne predstavljaju rizik i za druge zemlje EU, kao što je to bio slučaj sa Grčkom i Irskom", a EU bi, sa druge strane, dala "program garancija koje bi im omogućile da javne finansije prodju mnogo bolje", nego da se zadužuju pod drugim uslovima, rekao je Djelić.
"Na ovaj način bi se zaštitili i od medjunarodnih špekulacija. Za Srbiju bi to značilo da ako imamo program sa Evropom o stabilnom, predvidivom finansiranju onog dela naših javnih finansija kojem je to potrebno, ne bismo bili predmet špekulacija, što bi doprinelo i stabilnosti dinara", rekao je Djelić.
Na današnjoj konferenciji učestvuju visoki predstavnici EU, medjunarodnih institucija i balkanskih zemalja medju kojima su generalni direktor Generalnog direktorata za proširenje Majkl Li, potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Filip Le Ueru, potpredsednik Evropske investicione banke Matijas Kolac-Anen i potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Jan Fišer, državni sekretar Hrvatske za koordinaciju evropskih fondova Hrvoje Dolenec, ministarka za evropske integracije Crne Gore Gordana Djurović, zamenik premijera Makedonije Vasko Naumovski i direktorka Direktorata za evropske integracije BiH Nevenka Savić.
(Tanjug)
