Izvor: B92, 21.Apr.2016, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Postaćemo loše plaćeni kreteni s evropske periferije"
"Najveće 'veselje' Hrvatske, a to se prepoznaje i kod svih balkanskih naroda, jeste u tome što drugi niko nije ušao u EU."
Piše: Nenad Kovačević
Izvor: Danas.rs
"Ne bih pričao o tome", kaže Ante Tomić, novinar i pisac iz Splita, koji u svojim kolumnama oštro kritikuje stanje u hrvatskom društvu, na molbu da prokomentariše učestale fizičke i verbalne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << napade na njega, a potom dodaje da zbog tih napada neće odustati od pisanja.
"Ne mogu i neću da suspendujem svoj život. Ne želim da odustanem od svog života i radim to što radim. Kada bih odustao, učinio bih ono što moji protivnici žele od mene, ali ne dam im gušta", dodaje sagovornik lista "Danas".
Kolumnista britkog pera i jedan od najčitanijih hrvatskih književnika (Što je muškarac bez brkova, Krovna udruga, Ništa nas ne smije iznenaditi, Ljubav, struja voda i telefon, Građanin pokorni, Čudo u Poskokovoj Dragi, Punoglavci, Veličanstveni Poskokovi...), čija su dela postavljena na pozorišnu scenu i ekranizovana, jedan je od gostiju Regionalnih susreta pisaca Na pola puta u Užicu i za "Danas" govori o rastućem nacionalizmu, odnosima između Srbije i Hrvatske, o svojim knjigama.
* Kada hrvatski ministar informisanja, povodom nedavnog napada na vas u Splitu, osudi "fizičko nasilje i napad na svakog građanina", ali navede i to da taj napad "podseća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i pisanu reč", nije li to i pretnja da se vi i drugi intelektualci, koji se kritički osvrću na stanje u hrvatskom društvu, pazite šta radite?
- Jednostavno, nemam više živaca da pričam o tom čoveku.
* Kako vam izgledaju odnosi između Hrvatske i Srbije, koji su narušeni pokušajem vlasti u Hrvatskoj da uspori put Srbije u EU?
- Najpre, ne znam zašto bih ja to objašnjavao. Ne pripadam hrvatskoj vlasti i ne osećam se odgovornim za postupke hrvatskih ministara. Ono što mogu da primetim jeste to da Hrvatska ne zna šta je dobila ulaskom u EU. Najveće "veselje" Hrvatske, a to se prepoznaje i kod svih balkanskih naroda, jeste u tome što drugi niko nije ušao u EU. Kao, eto, mi smo sada u Evropi, a vi niste. Bilo je smešno kada je Hrvatska ulazila u EU, kada je jedan karikaturista napisao: "Oj, drugovi jel' vam žao, rastanak se primakao". Kao, mi više ne pripadamo tom prostoru, sada smo nešto bolje od ovih drugih i treba što duže odlagati trenutak kada će ti drugi ući u EU. Kao što je Slovenija odlagala ulazak Hrvatske u EU i najviše je oko toga zanovetala, jer bi zadovoljstvo Evropom bilo manje da i Hrvatska uđe, sada to isto Hrvatska čini Srbiji. Pomalo su smešna ta naša mala provincijska zaje*avanja.
* Utisak je da je ta "evropska legitimacija" u Hrvatskoj rasplamsala nacionalističke i desničarske ideje. Kako se dogodio taj paradoks?
- Neopravdano je bilo očekivanje da ćemo, ulaskom u EU, postati pametniji i razumniji. Nismo postali drugi ljudi. S druge strane, u mnogim evropskim zemljama, poput Mađarske, Poljske, Češke i drugih, desnica je u usponu poslednjih godina, a mi smo neizbežni na tom "balu". Kada je Hrvatska primljena u EU, mislili smo da nam se ništa ne može dogoditi i da nam niko neće prigovarati zbog hrvatske politike prema manjinama, poput pitanja zbog čega nema ćirilice u Vukovaru i drugih problema. Tu smo gde smo, prošli smo, a zbog toga nas neće izbaciti iz Evrope, pa možemo da budemo pomalo i ono što jesmo.
* Kako gledate na prilike u Srbiji, u regionu?
- Ne vidim bitnu razliku. Vidim užasne ekonomske prilike i nacionalizam koji klija iz nemaštine i očaja ljudi. To vidim svuda. Vozeći se kroz Bosnu, video sam išarane putokaze - u hrvatskom delu išarani ćirilični natpisi, a u Republici Srpskoj išarana je latinica. Situacija nije dobra i ne verujem da će biti bolja. Obeshrabren sam, jer ne vidim da ćemo početi bolje da živimo, niti ćemo postati pametniji, niti ćemo početi da čitamo knjige i da se obrazujemo. Ne, postaćemo loše plaćeni bezveznjaci i kreteni sa evropske periferije.
* U vašim pričama, romanima i dramama pišete o društvenoj patologiji koja oblikuje mentalitete ljudi, ali o tome pišete duhovito i lepršavo. Je li smeh neka vrsta recepta da lakše podnesemo teško vreme, sebe i druge?
- Smeh nam omogućava da se izdignemo iznad takvih situacija, da se osećamo nadmoćno, da nam bude dobro. Smeh je dobra emocija, čak je dobar i za fizičko zdravlje, jer opušta mišiće. S druge strane, to silno pogađa ljude koji imaju moć i koji su ismejani. To ih razbesni i naljuti više od bilo čega drugoga.
* Kažete da je "razlika u pisanju knjiga i pisanju za novine ista kao razlika između benda koji svira po klubovima i benda koji svira na stadionu". Je li novinarstvo, za razliku od književnosti, efikasniji način da masovnije saopštite Vaše ideje, istine i dileme?
- Književnost je kao nešto što je elitnije, ali ja volim novinarstvo i novine. Volim da budem na kioscima, jer sto hiljada ljudi kupuje novine, a koju knjigu će pročitati sto hiljada ljudi? Obožavam novinarstvo i tu mogućnost da onako instantno reagujem odmah - danas na ono što je bilo juče.
* Poslednji roman koji ste objavili je "Veličanstveni Poskokovi", a da li pišete nešto novo?
- Napisao sam filmski scenario, po kome je Rajko Grlić snimio film "Ustav Republike Hrvatske". Film je gotov i verovatno će biti u bioskopima tokom jeseni. To je politički film, neka vrsta intimističke drame. Nije duhovit, ali mislim da je iskren i veoma zanimljiv.
