Izvor: Vesti-online.com, 02.Sep.2013, 15:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji dani Evrope (3): Kuda idu milijarde EU?

Dok nezaposlenost u zemljama zone evra neprekidno raste (početkom godine je iznosila 12 procenata), šefovi vlada i ministri finansija EU ne mogu da se slože oko budžeta za period od 2014. do 2020. godine, jer postoje brojni pojedinačni interesi koji moraju da budu zadovoljeni.

Foto: Ilustracija

 

Pri tom je evropska mašina za uzimanje i davanje para u punom zamahu: 373 milijarde odlaze za poljoprivredu, 325 milijardi za zaštitu životne sredine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i integraciju transevropskih saobraćajnih mreža, 126 milijardi za oživljavanje konkurencije i privrednog rasta, a 62 milijarde za troškove sopstvene režije, navodi u svojoj knjizi "Poslednji dani Evrope" nemački publicista poljskog porekla Henrik M. Broder.

 

Pročitajte još:

1. EU stvorila armiju nezaposlenih

2. Evropski komesari kao razmažena deca

- Ne tvrdim da je sav taj novac protraćen bez smisla. Ima sigurno dobrih investicija za budućnost, kao, primera radi, to što se u okviru programa Erazmo mladim ljudima omogućava studiranje u inostranstvu. Pa ipak, postoje brojni suprotni primeri - tvrdi Broder i to potkrepljuje podatkom da je samo u 2011. godini, prema podacima Evropskog revizorskog suda, najmanje pet milijardi utrošeno u pogrešne svrhe.

U Španiji i Italiji su, primera radi, poljoprivrednici dobili premije za njive koje su proglašene "trajnim pašnjacima". Dodatnom kontrolom je utvrđeno da se radi o šumskim parcelama.

  Henrik M. Broder

Iz socijalnih fondova je novac otišao za usavršavanja čiji se fiktivni učesnici bave sasvim drugim poslovima. Autor navodi i čestu praksu konsultantskih firmi koje ispostavljaju ogromne račune za svoje usluge, a univerziteti pribegavaju istom metodu u projektima koje finansira EU.

- Iako se ne može generalno govoriti o prevarama, već pre o "zaobilaženju propisa", ta mala i suptilna razlika između kažnjivog ponašanja i maksimalizovanja dobitka, stvara situaciju iz poslovice da "okolnosti čine lopove" - napominje autor.

- Sistem navodi na zloupotrebe. Brisel je daleko i pre nego što stignu kontrolori, već je izgrađena luka na Siciliji, koja je neupotrebljiva, jer joj nedostaje povezanost sa zaleđem - piše Broder. KRAJ

Nastavak na Vesti-online.com...