Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poseta u pravom trenutku
Odnosi između Vašingtona i Beograda su stalno išli cikcak. Još pre raspada, Jugoslavija je izgubila tretman „zaštićenog i ponekad maženog deteta američke i zapadne diplomatije” (Cimerman). Odnosi su se sve više pogoršavali rastom Miloševićeve agresije. Posle neuspelog pokušaja Bejkera u junu 1991. da balkanske gospodare rata privede razumu, Amerika je rešavanje jugoslovenske krize prepustila Evropskoj zajednici, odnosno uniji (tada potpuno nespremnoj za taj zadatak) i, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kraju, ponovo preuzela vodeću (i odlučujuću) ulogu sa Dejtonom i Rambujeom (i organizovanjem intervencije protiv SRJ), koju je zadržala sve do demokratskih promena 2000.
Vašington je imao odlučujuću ulogu u ubrzanoj reintegraciji demokratske Srbije u međunarodnu zajednicu. Odnosi su dobili snažan uzlazni trend, a onda su se, osobito posle ubistva Đinđića, sa opstrukcijom Srbije Haškom tribunalu i snažnom američkom podrškom kosovskoj nezavisnosti, sve više hladili. Vraćanje Srbije na evropski put i izbor predsednika Obame pružili su šansu za „resetovanje” odnosa, što je potvrđeno značajnom posetom potpredsednika Bajdena i zajedničkim stavom „slažemo se da se ne slažemo”, posebno u pogledu Kosova: svako ostaje pri svom stavu, ali to ne treba da ometa ukupnost odnosa. To je stvorilo osnovu za intenziviranje saradnje u mnogim oblastima (od ekonomije i kulture do odbrane i bezbednosti). Sudar u Ujedinjenim nacijama oko Kosova i opasnost da Srbija postane „zemlja jednog pitanja – kosovskog pitanja” (Tadić) ipak su zapretili novim zahlađenjem srpsko-američkih odnosa.
Usvajanje zajedničke rezolucije EU i Srbije u UN omogućuje ne samo ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji već pruža novu priliku i daljem unapređenju odnosa između Beograda i Vašingtona. U okviru međunarodne zajednice, glavnu posredničku ulogu u ostvarivanju konstruktivnog dijaloga između Beograda i Prištine imaće Brisel, ali su podrška i aktivno učešće Vašingtona takođe ključni, kao i u drugim krizama u svetu.
Poseta gđe Klinton je stoga veoma važna (to je korak dalje u odnosu na Bajdenovu posetu): dolazi u pravom trenutku i svedoči o daljem, možda i pojačanom interesu SAD za Balkan, makar taj region i ne bio visoko na listi njihovih spoljnopolitičkih prioriteta. Treba pretpostaviti da će državna sekretarka ohrabriti obe strane (posebno Prištinu, na koju ima presudan uticaj) da ne odlažu dijalog i budu spremne na kompromise, što je suština i uslov uspeha svakog međunarodnog pregovaranja.
Nekadašnji ambasador u SAD
Živorad Kovačević
objavljeno: 10/10/2010
