Izvor: Politika, 23.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pooštriti propise za stočnu hranu
Ukoliko Srbija želi da ima mleko evropskog kvaliteta nije dovoljno samo da usvoji evropske standarde za gotov proizvod, već i za hranu za životinje
Sve dok se ne izmene propisi i prisustvo aflatoksina u stočnoj hrani ne usaglasi sa standardima za mleko, postojaće mogućnost da se afera koja traje dve nedelje ponovi.
Srbija je krenula u usaglašavanje propisa sa Evropskom unijom i 2011. smanjila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dozvoljeno prisustvo aflatoksina u mleku. Zadržala je, međutim, stare propise za stočnu hranu, odnosno nismo išli prirodnim i logičnim redosledom.
– Evropa je prvo podigla standarde za stočnu hranu i uvela edukaciju za farmere, a mi preko noći samo visoke standarde za mleko. Naši standardi za prisustvo aflatoksina u hrani za krave muzare su pet puta blaži u odnosu na evropske. Ne možete očekivati da u tom slučaju dobijete mleko po evropskim standardima – kazao je Dejan Krnjajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
Da je najveći problem u tome što se u Srbiji razlikuju propisi o dozvoljenom prisustvu aflatoksina u mleku i u stočnoj hrani, smatra i Dragan Glamočić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Propisi koji su dozvoljavali prisustvo od 0,5 mikrograma u litru mleka pooštreni su pre godinu i po, dok propisi o kukuruzu i hranivima nisu menjani i dozvoljavaju visok sadržaj aflatoksina. Ako ta hraniva koja su zakonski ispravna, dajemo životinjama, dobijamo povećanu koncentraciju tog mikotoksina i u mleku – objasnio je Glamočić, a prenosi B 92.
Dejan Krnjajić ističe i da se o ovom pitanju diskutovalo na radnoj grupi o mleku i da postoje različita mišljena stručnjaka, pa čak i ona da su naši kriterijumi za mleko previsoki, budući da su ostali na snazi domaći standardi za stočnu hranu.
Budući da je sada očigledno da je kukuruz, odnosno stočna hrana uzrok spornih sastojaka u mleku, postavlja se pitanje o kom kukuruzu je reč. Da li je onaj koji nam je vraćen iz Italije završio u stočnoj hrani? Ili onih sedam odsto uzoraka koje je država nakon toga označila kao neupotrebljive za stočnu hranu? U Fitosanitarnoj inspekciji negiraju i jedno i drugo.
– Pošiljke koje su vraćene iz Italije, kod nas su pristigle početkom januara i doneto je rešenje o zabrani prometa tog kukuruza. On se i dalje nalazi kod izvoznika i nije još iskorišćen čak ni za biogorivo. Reč je o dve pošiljke, koje nisu puštene na naše tržište – kaže Nebojša Milosavljević, načelnik Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, dodajući da je u naknadnim kontrolama utvrđeno da u pet objekata u Srbiji ima kukuruza s povećanom količinom aflatoksina.
– I tu smo doneli rešenje o zabrani korišćenja i preporuku da se može upotrebiti samo kao biogorivo. Ni taj kukuruz nije otišao na tržište i nalazi se u silosima – tvrdi Milosavljević.
Upitan koji zaraženi kukuruz je onda uzrok aflatokisna najpre u stočnoj hrani, a potom i u mleku, on odgovara da onaj u kojem je već nađena opasna materija sigurno nije, ali da nije moguće kontrolisati celokupan kukuruz u zemlji.
– U Srbiji postoji 400.000 robnih proizvođača, neka polovina od njih ima kukuruz na svojim imanjima, pa je nemoguće prekontrolisati 200.000 poljoprivrednika. Ali, mi smo opet krenuli u akciju uzorkovanja i kod onih kod kojih smo već bili i kod manjih proizvođača da ponovo proverimo ima li aflatoksina u povećanim količinama – navodi Milosavljević.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da, kad su u pitanju aflatoksini, nije moguće postizanje apsolutne bezbednosti hrane. Povremena konzumacija malih količina aflatoksina je neizbežna, ali u tom slučaju se smatra da je rizik za pojavu bolesti vrlo nizak, navodi se na sajtu Poljoprivrednog fakulteta u Novom sadu. Aflatoksini su toksični produkti plesni aspergilus flavus, koji mogu biti prisutni u žitaricama, voću, povrću, hrani za životinje i proizvodima namenjenim ishrani ljudi. Posebno je važna činjenica da se ovaj toksin izlučuje mlekom u slučajevima kada su životinje hranjene kontaminiranom hranom. Prema mnogim istraživanjima aflatoksini u organizmu ljudi i životinja oštećuju jetru i druge organe i pokazuju kancerogena svojstva.
I. Albunović - S. Despotović
objavljeno: 23.02.2013.
.jpg)
