Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2012, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polna diskriminacije prilikom transfera igračica

NOVI SAD -

Kada je pre dve godine fudbalerka Ženskog fudbalskog kluba (ŽFK) Kikinda Anja Adamov iz Kikinde prešla u Suboticu, nije ni slutila da će se ubrzo njeno ime naći uz ime Žan Mark Bosmana. On je, braneći radno pravo Evropske unije, igračima omogućio slobodu kretanja i rada, dok je u slučaju koji je nastao nakon Anjinog transfera u pitanju borba za ravnopravnost polova i sprečavanje diskriminacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Posle Anjinog prelaska u Spartak, predsednik kluba iz Kikinde, Mikloš Monoštori, zatražio je obeštećenje predviđeno aktima Fudbalskog saveza Srbije (FSS) koji obavezuju naknadu trоškоvа ulоžеnih u rаzvој igrаča. Međutim, u pravilnicima saveza tada se nigde ne pominju igračice iako su klubovi ženskog fudbala pa time i devojke koje u njima igraju članovi FSS-a. Za ovo su se, pravno opravdano, uhvatali čelnici Spartaka kada su odbili da plate obeštećenje. Predsednik kluba je i tada bio Zoran Arsić koji objašnjava:

"Fudbalski klub Kikinda je tražio nadoknadu za Anju Adamov po propisima koji su u tim momentima važili za profesionalne fudbalere i za igrače najvišeg stepena takmičenja. Naravno da takvi propisi ne mogu biti primenljivi na pionirski razvoj ženskog fudbala u Srbiji jer on, zapravo, nije ni definisan u tom momentu. U tom nekom vakumu FK Spartak se postavio ipak korektno prema svojim sportskim prijateljima ponudivši im da za svakog igrača paušalno uplati po 50 000 dinara. Mi smo prvi koji smo počeli da plaćamo neku nadoknadu za uložena sredstva za razvoj igračica".

Birokratska zavrzlama

I ovde se priča, što se tiče Spartaka iz Subotice završava. Monoštori se žali nacionalnom savezu gde nakon toga počinje klasično birokratsko zavlačenje i različito tumačenje pravila od strane komisija.

Arbitražna prihvata žalbu Kikinde, žalbena poništava prethodnu, usput ignorišući i odluku pravne komisije koja je izjednačila ženski i muški fudbal u nacionalnim ligama. Javlja se ponovo pravna grupa koja pravi novu grešku i potvrđuje jednakost liga i klubova ali i tumači deo pravilnika o naknadama koji se po njima isklјučivо primеnjuјu nа igrаčе Supеr i Prvе ligе, аli nе i nа igrаčicе žеnskоg fudbаlа.

ŽFK Kikinda dobija i zvanični odgovor da nеmа mеstа pоdizаnju zаhtеvа zа zаštitu prаvilnikа. Savez nakon toga menja propis i zvanično naknade za devojke utvrđuje u iznosu od 15% od onih za muški fudbal. Tačka, kraj slučaja.

Međutim Mikoš Monoštori se ne miri s tim.

Monoštori: Ustavom je zagarantovana ravnopravnost

"Ustavom ove zemlje je zagarantovana ravnopravnost i ko je taj koji sme da kaže da ova devojčica vredi 15 posto od ovog dečaka, ko?Treba samo da primenjujemo prethodni pravilnik. Sve ostale pravilnike primenjujemo, za takmičenje, kažnjavanje. Znači sve primenjujemo samo nadoknada ide 15 posto. S kojim pravom", pita Monoštori.

Monoštori se u ime ženskog fudbalskog kluba Kikinda obraća Povereniku za zaštitu ravnopravnosti koji sprovodi postupak i na kraju daje mišljenje dа је оdlukоm Kоmisiје zа žаlbе Fudbаlskоg sаvеzа Srbiје izvršеn аkt diskriminаciје nа оsnоvu ličnоg svојstvа – pоlа. Povereništvo je, prenosi nam pomoćnica poverenika, Kosara Beker, dalo i preporuke FSS.

"Da ukloni posledice koje je izazvala odluka komisije za žalbe i to tako da se stavi odluka van snage ili da nadoknade troškove ženskom fudbalskom klubu iz Kikinde u skladu sa odlukom komisije. Takođe, preporučili smo im da svoja opšta akta koja su doneli primenjuju podjednako i na muške i na ženske fudbalske klubove bez bilo kakve diskriminacije. Nadalje smo im preporučili da prilikom donošenja opštih akata Fudbaskog saveza, uvek postupaju u skladu sa načelom jednakosti i da u svom delovanju razvijaju jednu antidiskriminatornu praksu. I, naravno, u skladu sa našim zakonom tražili smo od njih da nas u roku od trideset dana obaveste kada i kako planiraju da po preporuci postupe", pojašnjava Kosara.

Konačnu reč daje sud

To se međutim nije desilo pa je sve završilo na sudu. U FSS i nakon nekoliko pokušaja i obećanja nismo naišli na stranu koja bi komentarisala slučaj. Konačnu reč će, ipak dati sud, nakon postupka koji je u toku.

Ova priča nije usamljen slučaj u Srbiji. Uvid u akta nekoliko sportskih saveza govore nam da je gotovo uobičajen.

U košarkaškom, na primer, razlike u naknadama između košarkaša i košarkašica su 50 posto, na štetu devojaka, a još su veće ukoliko se radi o reprezentativnim ili mlađim kategorijama.

Argumenti pojedinaca koji govore da se plaćanjem obeštećenja zapravo odmaže razvoju sporta, jer klubovi za to često nemaju novaca, takođe ne stoji. Primer Marka Bosmana pomenutog na početku govori upravo suprotno. Ukidanje obeštećenja za klubove pri prelasku slobodnih igrača pomoglo je sportistima, razvoju fudbala, a klubove nateralo da profit povećaju kroz bolje uslove za gledaoce ili bolju organizaciju.

Dokazi su vidljivi širom Evrope: na prepunim stadionima, kroz nikad veću popularnost fudbala ili kroz dominaciju evropskih nacionalnih selekcija na svetskoj sceni. Kod zaštite prava sportistkinja u Srbiji i ne govori se uostalom o ciframa već o direktnoj i institucionalizovanoj diskriminaciji. Ako naknada treba da postoji neka postoji za sve.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...