Izvor: Politika, 12.Sep.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljski strah od izbeglica
Predsednik Poljske Andžej Duda kategorično protiv kvota za prihvat izbeglica, dok premijerka Eva Kopač na njih pristaje, ali pod određenim uslovima
Od našeg specijalnog izveštača
Krinica, Poljska – I dok poljska premijerka Eva Kopač kaže da je Poljska spremna da primi više od 2.200 izbeglica, koliko je dobrovoljno pristala da preuzme, a da kvote za preraspodelu izbeglica moraju da budu tek deo šireg plana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije za rešavanje izbegličke krize, nedavno izabrani predsednik Poljske Andžej Duda žestoko se protivi ideji o kvotama. On je to istakao na Ekonomskom forumu u Krinici, čiji je „Politika” medijski partner, a koji se ove godine odvija s motom „Kako napraviti jaku Evropu?”.
„U Evropi se sve vreme govori o borbi protiv posledica, a malo o tome kako ukloniti uzroke. Evropa je kao neki zatvoreni krug”, rekao je Duda i istakao da je koncept EU veoma jak, ali i vrlo bespomoćan. „EU je bespomoćna u rešavanju ovih problema koji nas sada pogađaju”, dodao je Duda.
Prema rečima konzervativnog poljskog predsednika, EU se suočava sa velikim problemima, kao što su njena demografija, migracije, slaba evrozona i rat u Ukrajini.
„Pada stope fertiliteta u zemljama EU, kako u zapadnoj Evropi, tako i kod nas, predstavlja veoma loš znak za budućnost. Danas je i Poljskoj i EU veliki izazov da preokrene ovaj negativan trend”, rekao je Duda na ovom skupu, koji važi za „istočnoevropski Davos” jer se na njemu okuplja ekonomska, politička i bezbednosna elita Evrope. „Međutim, postoje i problemi koji su se pojavili u poslednjih nekoliko godina. Prvo, to je kriza evrozone i situacija u Grčkoj. Tu je takođe problem imigracije, koji nas posebno teško pogodio u skorije vreme. Treće pitanje je problem rata u Ukrajini i ruske agresije na ovu zemlju i pitanje podrške separatistima, koji tamo danas nesumnjivo žele da se otcepe deo ove suverene, nezavisne zemlje.”
I dok se Duda protivi kvotama o prihvatu izbeglica, aktuelna premijerka spremna je da o tome pregovara na samitu EU, ističući da poljskim vlastima mora biti ostavljena mogućnost da utvrde da li prihvataju izbeglice koje spasavaju svoje živote, koje su spremne da započnu novi život u Poljskoj i nemaju nikakva neprijateljska osećanja prema toj zemlji.
Premda prihvat 2.200 izbeglica teško može da promeni nacionalni i verski sastav Poljske, koja broji više od 38 miliona državljana, od kojih su 93 odsto Poljaci, a bezmalo svi hrišćani, izbeglice su veoma osetljiva tema, budući da Poljsku 25. oktobra očekuju parlamentarni izbori. Zbog toga Kopačeva, koja je kandidat Građanske platforme, ističe da je priliv izbeglica u Evropu „humanitarna katastrofa”, a da „Poljska želi da pokaže solidarnost, ali mora i da se ponaša odgovorno”.
Nasuprot tome, kandidatkinja poljske opozicione stranke Pravo i pravda za premijera Beata Šidlo izjavila je da Poljska neće podleći pritisku predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera u rešavanju izbegličke krize.
„Ono što čujemo od Junkera na neki način vrši pritisak na nas”, rekla je ova funkcionerka stranke iz koje dolazi i predsednik Duda. „Poljska vlada definitivno ne treba da podlegne ovom pritisku.”
I dok na Ekonomskom forumu u Krinici stručnjaci ukazuju da je Junkerov plan o obaveznoj preraspodeli oko 160.000 izbeglica među 28 članica EU „skroman”, jer je samo ove godine preko Grčke i Italije u EU ušlo više od pola miliona ljudi iz Sirije, Libije i Eritreje, države članice EU koje su nekad bile deo komunističkog bloka izražavaju sve očigledniji strah od prihvata čak i neznatnog broja izbeglica.
Slovački ministar ekonomije Vazil Hudak nije komentarisao to da li će Slovačka ipak primiti i izbeglice koje nisu hrišćani, ali je istakao da se slovački pogled na prihvat izbeglica razlikuje od onog iz Brisela.
„Ne bi trebalo da se usredsređujemo na političke populističke mere već na dugoročnije i direktnije mere koje se tiču uzroka zašto ti ljudi beže u Evropu. Neophodno je sprovesti mere tako da ljudi nemaju razloga da beže iz Sirije, Avganistana i sa severa Afrike”, rekao je Hudak, dodajući da bi u rešavanje ovog problema trebalo uključiti i SAD, Rusiju, Iran, zemlje Persijskog zaliva i zemlje pogođene izbegličkom krizom, kao što je Srbija.
I dok poljski stručnjaci sa žaljenjem konstatuju da se ispostavilo da su diktatori u zemljama u okruženju EU doprinosili stabilnosti, jedan od najuticajnijih poljskih bankara Cezari Stipulkovski ističe da je evidentno i da one zemlje u EU koje rado prihvataju izbeglice, poput Nemačke i Švedske, imaju i značajnu potrebu za novom radnom snagom.
„Ovo što se dešava posledica je neuspešne američke spoljne politike na Bliskom istoku”, ističe Stipulkovski, ali ukazuje da postoje signali da je Zapad spreman da u pronalaženje rešenja uključi i sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Ovaj bankar, koji je u centralnoj i istočnoj Evropi dugo bio prvi čovek američke banke Džej Pi Morgan, a sada je na čelu poljske Mbank, koja je u vlasništvu nemačke Komercbanke, smatra da poljski strah od dolaska izbeglica sa Bliskog istoka nije toliko pitanje ksenofobije.
„Svi misle da je u pitanju ksenofobija, a zapravo se ljudi plaše i ne umeju da predvide šta će biti u budućnosti. Ovaj strah je do jedne mere neznanje kako će te pridošlice biti integrisane u društvo i šta može da se očekuje u okviru naše kulture. Primera radi, Švajcarska nije ksenofobična kao takva, pa opet ima referendum o džamijama”, kaže Stipulkovski i ističe da je neophodna javna debata i priprema javnosti za sve ove procese.
U nedavnom istraživanju javnog mnjenja, samo 16 odsto Poljaka smatra da bi njihova zemlja trebalo bez ikakvog uslovljavanja da primi izbeglice, 37 odsto ispitanih reklo je da ih treba primiti pod uslovom da UN ili EU pošalju novac za smeštaj i integraciju izbeglica, a oko 10 odsto smatra da njihova zemlja bi trebalo da primi samo hrišćane. Na pitanje da li bi izbeglice primili u svoju kuću, čak 61 odsto kategorično je reklo „ne”, dok bi 16 odsto na to pristalo ako bi im država pokrila troškove.
