Izvor: Blic, 24.Jan.2012, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda spas za ekonomiju
U Srbiji ima 700.000 nezaposlenih, a nedostaje radna snaga za berbu voća ili ljudi rade na crno, što je još gore. Imamo pola miliona gladnih i neadekvatno hranjenih, a 400.000 hektara neobrađenih oranica. Poljoprivreda je prepuna nonsensa, prepuštena je na milost i nemilost jer država smatra da je treba prepustiti stihijskom tržištu. Sjedinjene Države ili Evropska unija ni bankarski sektor ne prepuštaju stihiji, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upumpavaju novac - kaže za “Blic” Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i jedan od tri kandidata za ministra poljoprivrede u Našoj Vladi.
On kaže da je ključno da se utvrdi da li je Srbija opredeljena da razvija poljoprivrednu proizvodnju da bi zadovoljila sopstvene potrebe i povećala izvoz ili će i taj deo da prepusti izvoznicima.
- Ako hoćemo da povećamo uposlenost u poljoprivredi i spoljnotrgovinski platni bilans, moramo sa znatno više sredstava to da podržimo. To se, pre svega, odnosi na uključivanje svih proizvođača, a ne samo 10 procenata vlasnika porodičnih gazdinstava. Takav koncept nigde u Evropi ne postoji - kaže Ševarlić.
On objašnjava da je potrebno promeniti i obuhvatnost sistema subvencionisanja i iznose koji su manji od svih u Evropi. Srbija je, kako kaže, propustila šansu da popravi situaciju u poljoprivredi zato što je došla u fazu kritičnog stepena zaduženosti.
Oko 655.000 gazdinstava
U Srbiji će od 1. oktobra do 15. decembra biti obavljen popis poljoprivrede, prvi od 1960. Prema prvim rezultatima sprovedenog popisa stanovništva od 1. do 15. oktobra 2011. godine, koje je objavio Republički zavod za statistiku, u Srbiji ima oko 655.000 poljoprivrednih gazdinstava.
- Neshvatljivo je da od silnih milijardi koliko smo se zadužili nije bilo razumevanja da se bar nešto uloži u poljoprivredu, što bi se vratilo u periodu od tri do pet godina ili nešto dužem roku kada je reč o sistemima navodnjavanja.
Ševarlić kaže da se do rešenja neće doći lako, ali da ono ipak postoji.
- Potrebne su dodatne investicije, da ljudi više ne bi bežali u inostranstvo ili velike gradove, već da bi se vraćali na selo. I s druge strane, mora se napraviti dugoročni koncept izvozno orijentisane poljoprivrede jer za tako nešto imamo resurse. Na taj način bi se postigla stabilna, kvalitetna i konkurentna poljoprivredna proizvodnja koja bi donela višestruku korist građanima.
Da je rešenje u stabilnom i predvidivom sistemu subvencija, smatra ekonomista Miroslav Zdravković, inače član Saveta „Blica".
- Treba da postoji petogodišnji plan, da se ljudi ne bi ne zaduživali bespotrebno, pa da ne mogu da vraćaju rate kredita. Poljoprivrednici bi tako mogli da planiraju, da ulažu u navodnjavanje ukoliko su subvencije namenjene tom sektoru ili proizvodnju organske hrane ukoliko je pomoć namenjena tom sektoru. Dakle, na vreme da menjaju strukturu proizvodnje - kaže Zdravković za "Blic”.
On podseća na slučaj kada su poljoprivrednici traktorima blokirali puteve zbog toga što je doneta odluka da se subvencioniše ratarska proizvodnja do 100 hektara, ali je zbog štednje promenjeno na 30 hektara, pa su mnogi proizvođači bili na gubitku.
Zanimljivosti
-Proizvodnja belog luka u Srbiji može da bude najunosniji povrtarski posao, a zbog uvoza iz Kine gube se milioni dinara
-Čačanski proizvođači jabuka izvezli su za poslednjih tri meseca 2011. na rusko tržište oko 200 tona jabuka, što je dvostruko više nego u isto vreme 2010.
Stopa poljoprivrednog rasta sve niža
Početkom 2008. godine kada su sva registrovana poljoprivredna gazdinstva dobijala subvencije, stopa rasta poljoprovredne proizvodnje bila je 8,7 odsto u odnosu na 2007. godinu. Tada je agrarno učešće u budžetu bilo pet procenata. Poslednje tri godine kada je učešće agrarnog budžeta oko tri odsto, stopa poljoprovrednog rasta se kreće od 0,4 do 1 odsto, a sve zato što su iz sistema subvencionisanja izbrisana gazdinstva koja nisu penziono i invalidski osigurana kao zemljoradnička.
Ministar poljoprivrede i potpredsednik Naše Vlade Goran Ješić smatra da se mora promeniti način finansiranja. Osim za mleko, meso i ratarske kulture, Ješić smatra da bi trebalo ukinuti bespovratne podsticaje poljoprivrednicima.
Promena ministra - promena politike
Promena koncepta mera agrarne politike ne menja se od jednog do drugog izbornog ciklusa, već tokom jednog mandata, navodi Ševarlić.
- Dođe do promene ministra i odmah se čitav koncept menja. U EU ne može da promenite ništa ukoliko pet godina ranije to ne najavite. Ovako dovodite u nezgodnu situaciju sve ljude koji su podizali kredite i ulagali veliki novac.
- Potrebno je da postoji državna Razvojna banka sa ozbiljnim kapitalom koja bi odobravala povoljne kredite poljoprovrednim proizvođačima - navodi Ješić.
On ističe i da je samo na teritoriji Vojvodine van funkcije 150.000 hektara zemljišta koje već za četiri do sedam godina može da bude upotrebljivo.
- Imamo bogom dano zemljište za poljoprivredu, možda ne najbolje u Evropi, ali ga ima dosta - tvrdi Ješić i dodaje da se u budućnosti mora više raditi na finalizaciji proizvoda kako bi se umesto smrznutih malina izvozio voćni jogurt, a tu bi, tvrdi on, i oni koji posluju sa šećerom takođe imali korist.
Pet milijardi izvoza
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je da bi srpski agrar uz adekvatne programe razvoja poljoprivrede i sela, oko 2015. trebalo da zadovolji domaću tražnju i ostvari oko pet do šest milijardi dolara od izvoza. On je krajem prošle na Trećoj nacionalnoj konferenciji o agrobiznisu Srbije "Nova agrarna politika - perspektive razvoja u 2012. godini”, kazao da su savremena i industrijalizovana poljoprivreda i prehrambena industrija osnova za razvoj celokupne privrede Srbije i značajno doprinose bržem razvoju ostalih industrijskih grana i infrastrukture.
Povezane vesti: Ministri Naše Vlade okupili se prvi put posle izbora Vlada za koju će zakon da važi Naša Vlada: Sutra biramo potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede i ekologije Naša Vlada: Danas biramo ministra infrastrukture i energetike Naša Vlada: Danas biramo ministra obrazovanja
