Izvor: Southeast European Times, 28.Jan.2013, 18:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika sprečava ukidanje smrtne kazne u RS

Smrtna kazna nije deo normi EU u postupanju prema počinicima.

28/01/2013

Mladen Dragojlović za Southeast European Times iz Banja Luke – 28.1.2013.

EU je pozvala Republiku Srpsku da ukine Član 11 svog Ustava kojim se određuje smrtna kazna za najsurovije zločine, ali politika na nacionalnom nivou u Bosni i Hercegovini (BiH) sprečila je takav korak.

„Republika Srpska >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je deo pravnog sistema BiH, koji teži da bude deo EU. Čak i ako BiH ispuni sve obaveze, a Republika Srpska ne promeni Član 11, članstvo u EU ostaće samo san“, rekao je Momir Malić, predsednik Veća naroda BiH, u izjavi zaSETimes.

U regionu je poslednja smrtna kazna izvršena 1992. godine u Srbiji. Nakon toga je još nekoliko ljudi osuđeno na smrt, ali su kazne kasnije ublažene i pretvorene u višegodišnji zatvor.

Do 2002. godine sve zemlje u regionu zvanično su ukinule smrtnu kaznu, ali Republika Srpska nije.

Malić je rekao da EU ponovo poziva na promene u ustavu tog entiteta BiH, ali najnovija inicijativa je propala kada bošnjački poslanici nisu pristali da potvrde svih 29 amandmana iz paketa koji je Narodna skupština Republike Srpske usvojila pre četiri godine.

Sve odluke skupštine podnose se u vidu paketa, koji u celini moraju da potvrde poslanici Veća naroda BiH.

Bošnjački poslanici kažu da se oni ne zalažu za smrtnu kaznu, ali se ne slažu sa drugim predloženim promenama na entitetski ustav.

Skupština Republike Srpske moraće sada da krene od nule da bi rešila to pitanje.

Pravni eksperti kažu da to pitanje bespotrebno opterećuje integraciju zemlje u EU. Krivičnim zakonom BiH nije predviđena smrtna kazna, pa to što je zapisana u ustavu entiteta predstavlja sporno pravno pitanje, s obzirom da smrtna kazna ne može legalno da se primenjuje.

„Mada smrtna kazna predstavlja narušavanje prava na život, kako je definisano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, na vlastima je Republike Srpske da odluče da li će je ukinuti“, rekla je za SETimesLejla Hadžimesić, analitičarka Amnesti internešnala za BiH, Hrvatsku i Sloveniju.

U međuvremenu, ankete pokazuju da polovina građana u regionu snažno podržava smrtnu kaznu i veruje da je to efektivna mera protiv kriminala.

„Smrtna kazna ne sprečava kriminal i to je jedan od najvećih razloga što je izbacuju iz zakona. S obzirom da smrtna kazna može da se koristi za eliminisanje političkih protivnika, uvek postoji opasnost da neko nevin bude pogubljen“, rekao je za SETimes Ivan Janković iz društva Srbija protiv smrtne kazne, koje sprovodi godišnju anketu o smrtnoj kazni.

Janković kaže da podrška smrtnoj kazni u regionu oscilira; povećava se kada mediji izveštavaju o izuzetno brutalnim zločinima, ali pada kada su nevine osobe osuđene na smrt.

Bez obzira na to, BiH je članica Saveta Evrope i kao takva je prihvatila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kojom je propisano da nijedna zemlja članica ne primenjuje smrtnu kaznu.

„Republika Srpska biće najveća prepreka na putu BiH ka EU. Stranke koje učestvuju u Veću naroda moraju da pronađu način da reše to pitanje pre nego što dođemo u kasnije faze pregovora sa EU“, rekao je Malić za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...